Molski tepih

mesto: REX, Beograd
vreme: 22. maj
produkcija: Ring Ring festival

Posle devet pokušaja da se sretnu i isto toliko bliskih mimoilaženja, Fred Frith i Ring Ring su se, na zatvaranju 10. izdanja beogradskog festivala nove muzike konačno pronašli. Ranijih godina, Frith bi obično u vreme Ring Ringa bio zauzet ili prolećnim turnejama ili studentskim ispitima, a u Beograd su skoro svake godine dolazili muzičari koji su na ovaj ili onaj način bili povezani sa Frithom – da pomenem samo The Residents, Ivu Bitovu, Petera Brotzmanna i Rova Sax Quartet.

Kompozitor, pedagog i gitarista Fred Frith (1949) svirao je violinu, klavir i pevao u školskom horu, kada ga je uhvatio blues virus i pokazao mu instrument na kom je Muddy Waters činio čuda. Među ranim interesima, zanimljivo je njegovo zanimanje za uticaje sa istoka – još sredinom 60-tih godina interesovao se za Balkanski folk, a kasnije, kao i mnogi njegovi zemljaci, za muziku sa dalekog Istoka. Sa progresivnim/blues sastavom Henry Cow stekao je solidnu reputaciju, da bi, po raspadu benda u godinama punka odlučio da se preseli u Njujork, koji je u to vreme bivao mnogo otvoreniji za instrumentalne eksperimente od Londona. U novoj sredini, naravno, nalazi veliki broj istomišljenika, a sa tim neograničene mogućnosti da izrazi različita interesovanja.

Spisak projekata, postava i muzičara sa kojima je radio i ploča na kojima je svirao (preko 350) je impresivan. Od ljudi/bendova sa kojima je prosečan srpski ljubitelj muzike familijarniji pomenuću sastave Naked City, Skeleton Crew i Massacre, Bill Laswella, Louis Sclavisa i Johna Zorna. Pisao je i muziku za balet, pozorište, film i video. Danas živi u Kaliforniji, gde predaje na Mills koledžu u Oklendu (Kalifornija).

Ovo je bio drugi Frithov koncert u Beogradu. Kada je sredinom 80-tih prvi put dolazio (nisam bio - op.a.), publici je sve to što je nudio bilo novo, revolucionarno i za dugo pamćenje, da su se mnogi u REX zaputili baš zbog snažnog sećanja na prvi susret. Izlazeći iz sale, čuo sam i komentare poput “prošli put je bilo bolje” – ali treba imati na umu da je upravo Ring Ring promovisao veliki broj umetnika koji “sa svojim instrumentima čine čuda” i umeju ni iz čega da naprave zvuk, kao Frith. Drugim rečima, možda samo više nije bilo “novo”.

A sa čime nas je ovog puta počastio? Tokom nešto manje od sat vremena solo nastupa, sa jednom starom gitarom na krilu, nekoliko pedala ispred sebe, dva zida Fender pojačala oko sebe i kutijom punom gvožđurije koju kao da je dobio u trampi za kutiju žvaka od nekih Cigana na pančevačkom buvljaku, Frith je bukvalno STVARAO zvuk, linearno i višeslojno, od tihih impulsa do kakofonije, od naizgled utrpavanja tonova bez reda do retkih, ali blagougodnih sekvenci iz svetova čistog bluesa ili folka. Naravno, danas takve zvukove može da proizvede svaki kompjuter, pa još i da snimi, a onda da neki DJ opčini masu koja ne shvata šta je sve pripremljeno unapred.

Ovde, međutim, nema laži – vidiš živog čoveka, vidiš da on sve to radi sad pred tobom i čudiš se - zar neke kuglice, sačma, ili žuti šećer (upinjao sam se da vidim šta je, pa ipak nisam siguran), koje Frith vadi iz limene kutije za imalin i prosipa po žicama, stvarno mogu da potaknu hrpu magneta i žica da sviraju, tj. da on uobliči organizovani zvuk! A onda, samo na kratko, Frith nas podseti gde su mu uticaji, pa natakne bottleneck i razvuče blues po vratu gitare. U središnjem delu nastupa Frith je postavio atmosferu koja veoma podseća na ranije radove grupe Pink Floyd (zaključno sa Shine On A Crazy Diamond ), u osnovi/distorziji molski tepih (mada i ovo treba shvatiti uslovno, jer se na ovakvom tepihu ne može odmarati), a nad njim usamljeni tonovi gitare koja negde iz daljine priziva stare strasti Davida Gilmoura.

Uz još jedan izvanredan koncert na otvaranju – najboljeg francuskog ciganskog sastava Bratsch – te nove zanimljive sadržaje (pored klasičnih koncerata organizovan je workshop elektroakustične improvizacije i izložba fotografija slovenačkog autora Žige Koritnika) – Ring Ring je lepo obeležio jubilej. Imam, međutim, utisak da se festival pomalo zatvorio u sebe – na koncertima viđam stalno iste likove. Ovo bi mogao da bude pravi trenutak da se razmisli kojim sadržajima će se u REX sledeće godine privući više novog sveta.