871-880 od 1062 (strana 88 od 107)
Da bi neki bend bio muzički relevantan, mora da izgradi svoj vlastiti identitet. Tussilago, međutim, suviše podsećaju na Lira Vegu. Razlika se najviše ističe u tome pod kojim muzičkim uticajima se gitaristi ova dva benda nalaze
Beogradski džez festival se trećeg dana preselio iz Kolarca u Dom sindikata. Tu su se davnih 70-ih desile neke od boljih jazz svirki u Beogradu. Reći da se ta tradicija nastavila i 26. oktobra ove godine bilo bi tek delimično istinito
Malo je bendova koji sviraju i klasiku i avangardu, noise i pop, kao što to rade Esbjorn Svensson Trio. Nagli prelasci iz tišine u buku, iz Skandinavije u Ameriku, i nazad, naterali su (uglavnom) stariju publiku na izlaz, a onu drugu na povike oduševljenja. Srećom, bili smo brojniji!
Osam živih nastupa, tri DJ seta i tri DVD projekcije - u tri dana
Na svom najvećem nastupu u Londonu do sada, koncertu održanom 13. oktobra u Forumu, kanadska umetnica nastanjena u Berlinu, postfeministička diva i samouka, nesumnjivo već kultna punk-electro zvezda, se (konačno) pojavila sa – bendom!
Najteže pitanje vezano za sinoćni koncert jeste: da li su DD bolje izgledali ili zvučali?
Nove snage domaće scene potrudile su se da dan posvećen najuticajnijem radijskom DJ-u protekne u skladu sa njegovim životnim muzičkim motom: afirmacija novog i autentičnog. Nismo sveznajući da bismo bili sigurni da li bi Multietnička atrakcija 3, Mimik, Microsonic, Graf i Repetitor (ili ko od njih) dobio prelaznu ocenu Mr Peela, ali... sigurni smo da bi i on rekao „samo neka se svira“.
Vodimo vas u svet mrtvih zvezda i tinejdžerske histerije. Oni koji su prisustvovali koncertu kažu da bi ovim mladićima i Marilyn Manson pozavideo na outfitu. Svaka bi ih majka poželela za zetove. Zato je toliko devojčica bilo u prvim redovima
Chuck D-a masi saopštava da odlično zna gde je došao, da je upoznat sa skorom istorijom bivših YU republika i poziva na mir, bratstvo jedinstvo, pomirenje. Na taj govor nadovezuje se, šta drugo, do Make Love Fuck War
S obzirom na premise na kojima počiva garažni rock, a koje uključuju manjak inovacije, insistiranje na starim klišeima, napadni hedonizam i svođenje muzike na čistu energiju, Ghetto Ways su zaista prilično iznenađenje. Nije reč o tome da oni bitno skreću sa puta koji je taj žanr sebi zacrtao - i, čini se, zauvek odredio - već da to što čine u okviru svojih granica čine vraški dobro
