831-840 od 975 (strana 84 od 98)
Predmeti se pretapaju u likove, likovi u životinje ili predele. Kablovi Bruklinskog mosta tope se i trepere, uvlačeći posmatrača u Henryjevu bunovnu svest gde je objektivna stvarnost višestruko prelomljena. Njegovi poslednji dani nalik su potmulom padanju niz strme helikoidne stepenice
Lee je jednom definisao razliku između svojih i holivudskih likova konstatacijom da su njegovi stvarni, što je netačno i dobro je što je tako
Zanimljive i lepe lokacije na kojima je film sniman, kao i prisustvo Iana McKellena, koji je uneo nešto duha i šarma u svoju ulogu, jedina su dva plusa u moru dosade i ispraznosti
Utvrđivanje odnosa mizantropije i altruizma u filmovima Woodyja Allena posao je težak i sveobuhvatan kao i određivanje koliki je Oliver Stone desničar i da li je on uopšte to
Umesto da dopusti filmu da prodiše i da se situacije razvijaju prirodno i u skladu sa zanimljivo postavljenim likovima i zlokobnim prologom, Aja poseže za šokom šoka radi, niže brutalne scene koje kako vreme odmiče sve manje uznemiruju, a sve više dovode u pitanje unutrašnju logiku filma
U pitanju je unikatno ostvarenje, a nadajmo se i preloman film za savremenu srpsku kinematografiju. Za sada, svakako jedini koji se može podvesti pod tu odrednicu
Dalmatinska zagora, krš, mercedesi, gramziva crkva, pomamljena udovica, zbunjeni sveštenik i macho general. Sve u slatkom bućkurišu dobrog i zdravog smeha. Satira je mogla biti još oštrija u pojedinim momentima, ali Hribar se drži okvira koji ipak većini nateraju osmeh na lice. Nekima će taj osmeh biti kiselkast. Kompromisno, ali dobro
Lars Von Trier je veliki režiser. Ponekad toliko veliki i grandiozan da je u stanju da uguši svoju sopstvenu kreativnost. Film za strastvene vontrierovce i zagrižene antiamerikance. Film za konstantne mizantrope i nepopravljive pesimiste. Von Trier je ipak najviše veran sebi
Ima raznih reditelja koji su mogli da snime ovaj film, a nisu. Tragična epizoda u prošlosti neke nacije jeste sjajna tema za istoričare, ali to gotovo nikad nije isto što i sjajna tema za one koji se bave narativnim umetnostima. Za filmovanje McCatrhyjeve era progona američkih komunista i onih koji to uopšte nisu ali je trebalo naći razlog da budu sklonjeni, bilo je potrebno da se pojavi neko slavan, ambiciozan, učen, zadrt, a bez senzibiliteta. I pojavio se – George Clooney
Kao i Saw Australijanaca Wana i Whanella, i film Hostel filmskog entuzijaste i sakupljača Tesla-trivie Elia Rotha za početak ima problem u tome što nije horor
