751-760 od 774 (strana 76 od 78)
Kratak pregled dva dana Refract festivala: koncerti u četvrtak i petak, 12. i 13. maja. Uh, taj petak 13-ti…
Na trenutke se činilo da će se glave zakotrljati po podu u želji da isprate sav taj ritam. Znoj kaplje sa lica. Niko se ne umara. Zaista je neka pauza preko potrebna, Koja ne staje, publika ne staje, svi ne/stajemo.
Koncert u DOB-u je bio jedna od najboljih rock 'n' roll predstava koje je Beograd video, što nije DÄLEKo od istine, pa makar rekli za Jon Spencera da je pozer…
Ako se za neki bend može reći da je veoma energičan, onda je ovo prava eksplozija! Pevač jede mikrofon i čupa ga, baca se, ruši sve oko sebe, obara i rastura, kablom davi bubnjara…
Konačni nepodeljeni utisak je, sudeći po odgovoru publike, da energija novog-starog benda nije reciklirana, već je potpuno nova i mlada i, što je najvažnije, ponovo podiže duhove u let
Publika se setno njihala u ritmu morne, dremljivo i rastočeno, ponekad pljeskala u najjednostavnijem ritmu. Ra-ta-ta. Početak je obećavao latino ples, a nije ga bilo
Brzo, efektno, bučno & besplatno, jednostavno: IDEALNO! Šta još može bilo koji rock konzument da poželi? Zvuk možda i nije bio najbolji, ali zato bend jeste
Čini se kao da duh grada ponovo jača. Trenutno, underground je alterground. U svakom slučaju, pomenuta gospođ(ic)a Beogradska Kultura, večito gušena, primila je novi i ohrabrujući dah kiseonika
A violina? A Isabel? Ona je Hellraiser ovog nastupa, čuvar kapija koje su za nekoga pakao, za nekoga raj. Bez nje ne bi bilo onakvog naboja, ona ne svira, ona prži violinu, sto đavola iz nje viri
Ako ovako treba da izgledaju velike r'n'r prevare, onda amin! Jer, kako zameriti jednom bleskastom i originalnom adolescentu zarobljenom u telu čoveka u ozbiljnim godinama, dok onako mrda kukovima?!
