Odličan album koji može da istovremeno posluži kao dokaz da je vera u srećne ishode još uvek opravdana, pa došla ona do nas i u ruhu pop-depresije
The Light The Dead See daruje davnih dana kompromitovani podžanr downtempa (vazda pod senkom zlokobnog oblaka easy listeninga) dostojanstvenošću i smislom. Osim toga, Soulsavers su pokazali da je za Marka Lanegana koji je u minulim diskografskim epizodama značajno pomagao na vokalnom planu moguće iznaći dostojnu zamenu.
Lanegana je na ovom četvrtom studijskom izdanju Soulsavers dvojca nasledio Dave Gahan. Lanegan i Gahan potiču i svoje magnetizme crpe iz posve različitih muzičkih žanrova, ali ih spaja živopisna biografija i spremnost da barem na planu muzike koju stvaraju ili čijem stvaranju doprinose uđu u boj sa vlastitim i demonima svojih prošlosti.
Soulsavers i ovde iznalaze rešenje za ciljani muzički izraz u kombinaciji nota kakve znamo iz spaghetti westerna, kao i odblescima bluza, gospela, belog soula, a sve začinjeno izdašnim, a potpuno primerenim orkestracijama. Ovde predstavljene numere zapravo predstavljaju skladnu celinu, premda se zasebno mogu posmatrati kao uspele varijaciju na temu pomenutih žanrovskih mešavina i tema sagrešenja i potrage za oproštajem.
Ako se već moraju izdvajati ponajbolji momenti, neka to budu silovita balada Take Me Back Home, titravo-eterična In The Morning, Longest Day (sa sve gospel horom u sing-along referenu) donekle slična joj Bitterman, te Gone Too Far (u kojoj će se uz spaghetti western zvuke naći mesta i za nešto distorzije da se dodatno potcrta bes koji boj protiv samoga sebe nužno izaziva) ili Just Try, kao svojevrnoj posveti baštini Leonarda Cohena.
Ovo je istinski odličan album, korak dalje u misiji kojom Soulsavers istražuju krajnje granice downtempa u mračnjačkoj varijanti i u ruhu pop-depresije; sva je prilika da u ovom izdanju mogu iskreno uživati i ljubitelji Nicka Cavea i Scotta Walkera, recimo, dok dežurnim mrgudima The Light The Dead See može poslužiti kao svojevrstan način da se prekrati čekanje na naredni dugosvirajući rad Depeche Mode.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari