Out Of The Game

Out Of The Game počiva na Wainwrightovom naumu da vlastitu muzičku pojavu izmiri sa ograničenjima glavnotokovskog zvuka, a u skladu sa tim produkcija je poverena Marku Ronsonu, oprobanom magu komunukativnog popa sa izvesnom zadrškom. I, srećom, i ovde Wainwrightova ličnost se u velikoj meri održava i u njegovoj muzici.

Ovaj album je koherentna zbirka kvalitetnih pesama koje svoje izvorište pronalaze kako u Wainwrightovoj dosadašnjoj poetici, tako i u nasleđu manje-više starovremenskog popa. Tako, na primer, naslovna numera ishodište nalazi u osveženom country popu dok Barbara donosi zanimljivo viđenje restaiuriranog soula kakvog znamo u izvođenju velikog Billa Withersa. The Perfect Man pruža poigravanje sa tradicionilističkim popom, te ne čudi što će nekima zaličiti na određene trenutke iz opusa Pet Shop Boysa (slična dijagnoza se može postaviti i za Bitter Tears koja će zastati na samoj granici (nešto sporijeg) disko zvuka). Country ruhu Wainwright će se vratiti i u smišljeno svedenoj, ali duboko emotivnoj Sometimes You Need, dok upadljivi tragovi soula obeleže i Song Of You, a Jericho predstavlja sasvim uspeo hibrid ove dva žanra.

Ronsonovo umeće, ali i Wainwrightova suštinska odanost osnovnom izrazu najvidljivija je, pak, u numerama Montauk u kojoj se uz klavir i tek nešto malo drugih ukrasa bavi izazovima koji stoji pred njim, njegovim partnerom i njihovom kćerkom imajući u vidu nešto neobičniju porodičnu dinamiku označenu istopolnim brakom, odnosno blago oratorična Candles u kojoj se Wainwright oprašta od preminule majke.

Te dve numere nam pokazuju da je kanonski Rufus Wainwright još uvek tu, dok ostale pesme nagoveštavaju mogućnost i smislenost promena koje nikada i nikome nisu naškodile, a ove dve struje u savršenoj harmoniji album dovode do hvalospeva viđenih za kvalitetna izdanja, bila ona od prevratničkoj soja ili ne.