A Joyful Noise

Slično novom dugosvirajućem izdanju Nore Jones pre par sedmica i novi album trojke Gossip, po svoj prilici, predstavljaće svojevrstan test za publiku. Onima koji Gossip najradije, ako ne i jedino vezuju za najuspešnije i najhvaljenije izdanje (Standing  In The Way Of Control) sledi dvostruki izazov. 

U prvim danima promocije ovog albuma, Beth Ditto je javnosti obznanila da je godinu dana slušala isključivo hitove i albume četvorke Abba, te se albumom A Joyful Noise Gossip okreću dosta različitom žanru, i to ni manje ni više no prokazano-oklevetanoj disco muzici. Uz to, producentske usluge su zatražene od Briana Higginsa, poznatog po radu na polju brzopoteznog i lako kvarljivog popa (Kylie Minogue, Girls Aloud, Sugababes, The Saturdays). Uprkos potencijalnom negodovanju i osudi poštovatelja, Gossip su zahvaljujući Higginsu dobili plesni album visokog sjaja. 

Odlične numere Perfect Word i Move in the Right Direction su zgodni pokušaji reanimacije osnovne power pop mustre uz nešto plesne bižuterijie; Love In A Foreign Place je sasvim funkcionalni retro funk belačkog soja; Get Lost je efektna pesma i verovatno budući hit, mada u startu donekle obogaljene zbog sličnosti (u referenu) sa Good Life, klasikom Inner City. Gitarskog zvuka, pak, ima u Melody Emergency, Horns i intrigantnoj Get a Job, dok se kroz pesme Casualties of War i Involved Gossip pokazuju kadri i za uspele downtempo i setnije predahe. 

Tako da u krajnjem zbiru A Joyful Noise, album koji u celini deluje kompaktno, čak, tu i tamo i donekle previše uniformno, stoji kao ostvarenje kojim su se Gossip dosta dobro pokazali u novom žanru koji su dragovoljno odabrali, a na sledbenicima im je da sami razluče da li su spremni da oproste ovo „verolomstvo“ zarad nekoliko istinski dobrih pesama u nenadanom ruhu.