Nema nikakve sumnje u to da se na ovoj ploči mogu čuti neke od najvažnijih pesama srpskog rokenrola. Bora Đorđević je još bio mlad i drčan, a uz sebe je imao moćne autorske figure pa je tako energija Čorbinih klasika i u ovom izvođenju nesumnjiva
Riblja Čorba, najveći srpski rokenrol sastav ikad, u svojoj diskografiji ima više živih izdanja. Ipak, U ime naroda iz 1982. godine je jedini zapis koga široke mase imaju, a na kome se može čuti kako je ovaj bend zvučao u svojoj najkreativnijoj fazi. Koncert za brigadire snimljen je 1985. godine na nastupu za članove omladinske radne brigade koja je pretpostavljamo udarala završni glanc hidrocentrali Đerdap II na Dunavu, puštenoj u rad te godine. Ovo je još uvek poslednja hidroelektrana sagrađena na tlu Srbije, a Riblja Čorba na ovom nastupu pokazuje kako je zvučala na vrhuncu snage i na početku svog dugog pada u dekadenciju.
Nema nikakve sumnje u to da se na ovoj ploči mogu čuti neke od najvažnijih pesama srpskog rokenrola. Bora Đorđević je još bio mlad i drčan, a uz sebe je imao moćne autorske figure pa je tako energija Čorbinih klasika i u ovom izvođenju nesumnjiva. Mačo himne poput Volim, volim, volim, volim žene, Ostaću slobodan ili Prevara pršte od bezobrazluka i bonvivanskog optimizma, ali ravnoteže radi bend ih odmah dočekuje komadima koji pokazuju drugu stranu hedonističke seks/droga/rokenrol jednačine. Sve su to arhetipske priče, od Neću da ispadnem životinja u kojoj narator makar pokušava da zaštiti partnerku od samog sebe, pa do Evo ti za taxi u kojoj najavljuje da će se sutra hvaliti u kafani snošajem koji mu večeras baš ništa nije značio.
Moćne su to slike, koje bend izvodi raspoloženo a nešto siroviji snimak samo doprinosi utisku mladalačke snage. Ubitačna Odlazak u grad i ovde zvuči kao bespomoćni krik provincije koja sanja o prestonici što je sama odavno prestala sa snovima.
Ovaj je nastup i jedan od najranijih snimaka nove postave benda u kojoj su Bajagu i Rajka Kojića (1956–1997) zamenili Džindžer i Čutura na gitarama i njihova se raspoloženost za dokazivanje jasno čuje. No, tu su i nove pesme.
Album Istina je izašao pola godine ranije, posle svađe sa Jugotonom oko cenzure i prelaska na PGP RTB u kome je većina Borinih, sada već kontroverznih pesama uspela da opstane (osim Snage opozicije koja će se pojaviti više nego deceniju kasnije) i ovde se razlika svakako čuje. Balada Kad hodaš na stranu (ionako ju je napisao Bajaga), četiri pesme koje bend izvodi sa Istine naprosto nisu onako spontane i direktno proživljene kao stare pesme. Bora je ovde već zauzeo pozu čoveka koji društvo promatra i kritikuje sa nekakve ideološke pozicije, radije nego sa ulice i iz kafane kao do tada i Dvorska budala ili ’Alo, pa čak i Hleba i igara su upadljivo ziheraškije i manje uzbudljive pesme od svojih prethodnica.
Pogledaj dom svoj anđele, očekivani krešendo nastupa je i dalje respektabilan komad, ali je njegov patos donekle doveden u pitanje kasnijom istorijom svima nam poznatom, a odnekle i Borinim pornografskim i kvazi-političkim recitacijama tokom koncerta. Čovek je u to vreme isprobavao granice slobodne reči u SFRJ, mešajući političku kritiku sa sočnom erotikom, zbog čega je dospeo i na sud – svaka čast – no današnjem uhu sve to zvuči izuzetno naivno i isforsirano. Posebno je zapanjujuća "antipederska" tirada kojom se nastup otvara uz najavu Draga ne budi peder kao antipederske pesme (sa sve nabrajanjem poznatih homoseksualaca na svetskoj estradi i pohvalom svesnoj omladini što na radnoj akciji gaji isključivo zdrave muško-ženske odnose), a koja podseća da se neke stvari u Srbiji menjaju teže nego što bismo očekivali.
Ipak, nostalgija je moćna bolest i ovaj album je mestimično pothranjuje plemenitim rokenrolom koji je, u srcu mejnstrima umeo da bude veći pank od većine panka na ovim prostorima. Ako prihvatimo da na kraju krajeva nije rokenrol taj koji je izazvao rat i zemlju rasturio u komade (nije li Slovenija, zemlja bečkih konjušara pre tri godine izdala poštansku marku posvećenu Ribljoj Čorbi?), slušanje ovog albuma može da bude i sasvim bezgrešno zadovoljstvo.
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari