Prodavci kažu da je jedan od razloga što se ne titluju srpski filmovi cena prevoda i titlovanja
Kao što pokazuje Ognjanovićev slučaj, u nedostatku skrinera, na međunarodnim festivalima može da posluži i zvanično DVD izdanje. Ali, samo oko šestina srpskih filmova na DVD-u, uglavnom novijih, trenutno poseduje engleski titlove.
Istraživanje BIRN-a, sprovedeno u jednoj od najvećih prodavnica DVD-jeva u Beogradu, pokazuje da je samo 50 od 300 DVD-jeva sa domaćim filmovima imalo prevod na engleski jezik.
„Stranci su postali veoma zainteresovani za srpske filmove... i dolaze da kupe DVD-jeve, ali ja ne mogu da im pomognem jer većina filmova nema engleske titlove,“ kaže dugogodišnji radnik u prodavnici. „Da imaju titlove, mogao bih da prodam mnogo više nego što ih prodam sada.“
Tuck Vision, najveći domaći filmski distributer, drži prava na DVD izdanja za nove srpske filmove koja uglavnom imaju titlove. U Tucku kažu da titlovanje DVD izdanja uglavnom zavisi od želje i mogućnosti producenata, postojanja stranih distributera i drugih faktora. S druge strane, Delta Video, sudeći po internt katalogu, drži prava na distribuciju više od 180 srpskih filmova, uglavnom starijih. Izdanja su veoma jeftina, po ceni od 1,4 to 2,1 evra, bez bonusa – i većina nema engleske titlove.
U osiromašenoj Srbiji je razvijena filmska piraterija, a ilegalni DVD-jevi srpskih i stranih filmova lako mogu da se kupe na beogradskim ulicama za manje od 2,5 evra. U takvim okolnostima, jeftini DVD-jevi poput Deltinih vladaju tržištem legalnih izdanja. U Delti nisu želeli da pričaju o titlovima i kažu da je direktor – koji nije bio dostupan – jedini ovlašćen da priča na tu temu. Delta nije jedini domaći video distributer koji ne prevodi stare srpske filmove iz svog kataloga.
Dimedia, koja više ne radi u oblasti DVD izdavaštva, sredinom prošle decenije objavila je seriju DVD-jeva uglavnom međunarodno poznatih balkanskih hitova snimljenih po scenarijima proslavljenog Dušana Kovačevića: Ko to tamo peva (1980) i Maratonci trče počasni krug (1982), oba u režiji Slobodana Šijana, i Balkanski špijun (1984), u režiji samog Kovačevića. Ni ta izdanja nemaju engleske titlove.
Prodavci kažu da je jedan od razloga što se ne titluju srpski filmovi cena prevoda i titlovanja. Ali, Nikola Pantelić, producent privatno finansiranog filma Srpski film, kaže da je pravi razlog za to letargija. „Prevod može da se uradi za 100-150 evra, a titlovanje za 100“, kaže on.
Vladan Šobajić se slaže: „Troškovi prevoda i titlovanja su minimalni. Najteže je naći dobrog prevodioca“, kaže on. „Ne razumem zašto u doba digitalnog formata distributer ili producent ne prevode svoje filmove na engleski. Lenjost i glupost su jedini razlozi koji mi padaju na pamet“, zaključuje.
Propuštena prilika:
U međuvremenu, na festivalu Fantazija u Montrealu, novi talas srpskog filma osvojio je nekoliko nagrada: Život i smrt porno bande (2009) Mladena Đorđevića nagrađen je za najbolji scenario, Čarlston za Ognjenku (2008) Uroša Stojanovića dobio je nagradu Fantastični ekran, Srpski film (2010) Srđana Spasojevića dobio je specijalno priznanje festivalskog žirija u domenu debitantskog filma i glavnu nagradu publike za najbolji film. Animirani film Technotize: Edit i ja (2009) Alekse Gajića takođe je osvojio nagradu publike.
Đorđević se priseća da se novi japanski horor prvi put predstavio SAD i Kanadi upravo na Fantaziji, što je opet ponukalo Holivud da napravi rimejk filma Krug Nakate Hidea – a obe verzije bile su veliki hitovi. Tu se američkoj publici predstavio i novi talas južnokorejskih filmskih stvaralaca. Ali, Đorđević kaže da su reakcije korejskih i srpskih vlasti veoma različite.
„Južna Koreja je podržala svoj novi talas; njihova nacionalna kinematografija apsolutno podržava napore njihovih filmskih stvaralaca da se probiju na strana tržišta“, kaže i dodaje da je „u Srbiji sve to potpuno drugačije. Prvo, nemamo dovoljno ovakvih filmova da oformimo novi talas. Dalje, Srbija nema kinematografiju koja bi podržala buduće produkcije i iskoristila uspeh ’Subverzivne Srbije’ na nacionalnom nivou, i, iznad svega, da bi zaradila.“
(Tekst je originalno objavljen na sajtu Balkanske mreže za istraživačko novinarstvo (BIRN) Balkan Insight, a u sklopu programa Balkan Culture Watch koji je pokrenut u aprilu ove godine. Članak je napisan uz finansijsku pomoć BICCED projekta, kojeg podržava Švajcarski program za kulturu)
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
djape (gost)
| 17.08.2010. 12.18.55
gotivan tekst. činjenice, doduše, nisu gotivne... :sss
-
nepotista (gost)
| 17.08.2010. 13.19.40
najteže je naći dobrog prevodioca?
naročito kad ga tražiš isključivo među sinovima svojih prijatelja & rođaka
-
@nepotista (gost)
| 17.08.2010. 13.58.23
Upravo tako. Prevodilac je jedno od zanimanja poput npr web designera o kom ljudi nemaju pojma a vole da misle da imaju. "Moj mali je bio u Americi godinu dana i radio nesto s kompjuterima, on ce ti napravi sajt na engleskom za 100 evra."
-
hejter (gost)
| 17.08.2010. 14.44.42
netacno. svaki ''zidar-prevodilac'' ce bolje prevesti bilo sta nego kadrovi filoloskog fakulteta u beogradu. jos jedna od institucija koja stancuje izrazito prepotentne, a lose kadrove. mada ipak ne u rangu fdu-a.
-
:( (gost)
| 17.08.2010. 14.50.29
U Srbiji Film nije industrija. Na filmu se ne zarađuje dovoljno da bi bio isplativ.
Kada se to promeni, prevashodno na našem tržištu (jer se većina filmova umetničkih ambicija proizvode iz festivalskih namena), onda će stvari biti drugačije.
Dakle - nikad.
-
Jovan Ristić (gost)
| 17.08.2010. 14.53.46
Recimo da bi problem pored ostalog mogla da bude i cena prevoda. Filmski prevodioci nemaju svoje udruzenje kao knjizevni prevodioci, sto dalje znaci da cena rada zavisi iskljucivo od distributera odnosno producenta.
-
Ubogi student FDU (gost)
| 17.08.2010. 14.57.39
Evo, ja bih prevodio i za 50 jura.
-
ali Jovane, (gost)
| 17.08.2010. 15.13.17
cenu književnog prevoda formira svaka izdavačka kuća u zavisnosti od autora, prevodioca...
-
Jovan Ristic (gost)
| 17.08.2010. 17.54.53
Ali uvek postoji Udruzenje knjizevnih prevodilaca kao makar neka zastita. Filmski prevodioci nemaju ni to.
-
Jovan Ristic (gost)
| 17.08.2010. 18.24.32
A bre hejteru, stvarno si kralj. Šta su ti bre radili na tom FDU kad ga toliko hejtuješ? :-)
FDU je institucija koja se bavi filmom na prilično zastareo način, i zrela je za provetravanje. Ali, to je tema za neki drugi tekst.
Što se zidara prevodilaca tiče, ako pod time misliš na amatere, ne sporim da među njima ima i onih koji su daroviti i maštoviti, ali kod ZVANIČNIH prevoda ipak bih UZ SVE TO zahtevao i zanatsku umešnost koja se stiče a) kroz formalno obrazovanje ili b) dugotrajnim boravkom u inostranstvu ili c) dugogodišnjim prevođenjem, gde se kvalitet izgradio kroz kvantitet.
Previše sam pročitao loših amaterskih prevoda da bih mogao da se složim sa tobom. Jedno vreme sam iz dokolice prepravljao postojeće DiVX titlove, iznerviran "kvalitetom" onog što sam nalazio na netu.
Nemojmo generalizovati: formalno znanje je ipak formalno znanje, šta god ti mislio o našim akademskim institucijama.
Svuda ima onih kojima ni najbolja fakultetska poduka ne bi pomogla, a kojima zamišljaju da su sa diplomom dobili krunu na glavi.
To nije obavezno rezultat kalupljenja. Ima nečeg i u ličnosti.
Dajmo malo konstruktivniju priču.
-
kibuki (gost)
| 17.08.2010. 19.20.49
Znate šta, kakvi su nam prevodioci, možda je i bolje. U Srbiji svaka šuša misli da zna engleski. Pogledajte samo nakaradne prevode na srpski u domaćem izdavaštvu. Konkretan primer, nasumično izabran iz knjige prepune sličnih bisera:
"U svojim poslednjim godinama, Van Gog se vratio pejzažima njegovog detinjstva kroz slikanje."
Više liči na delo BabelFish-a nego živog čoveka, je l' da? Pa barem da se ne brukamo pred strancima očajnim titlovima na inače kvalitetnim filmovima.
-
U pravu si kibuki (gost)
| 17.08.2010. 22.46.15
Popbokse gasi temu
-
lajlak (gost)
| 18.08.2010. 08.13.54
po pravilu, na ciljni jezik (u ovom slučaju engeski) treba da prevodi neko kome je taj jezik maternji. dakle, ni priučeni prevodioci titlova i priručnika, ni kadrovi sa grupe 19 na filološkom.
-
nepotista (gost)
| 18.08.2010. 10.54.03
Apsurdno je što se prevodilački angažmani dodeljuju tako što o stručnosti nekog ko zna malo engleskog odlučuje neko ko zna još manje.
Baš me interesuje šta bi se desilo kad bi neko dobio posao samo na osnovu sopstvene izjave da je npr. pulmolog ili građevinski inženjer...
-
@lajlak (gost)
| 18.08.2010. 12.01.14
anglistika na Filološkom je prilično velika grupa. Zato su generalizacije tipa "kadrovi grupe br. 19" besmislica jer tu ima treš studenata, prosečnih studenata, ali svakako ima i talentovanih
-
lajlak (gost)
| 18.08.2010. 13.24.03
kadrovi grupe 19 bilo je samo nadovezivanje na komentar osobe sa nikom "hejter". inače se slažemo, naravno.
-
srle (gost)
| 19.08.2010. 11.55.06
Ima kod nas kvalitetnih prevodioca. Ljudi da li ste gledali Mućke ili Simpsonove kako su dobro prevedeni. U našoj zemlji uvek može da se nešto uradi milion puta bolje nego što je odrađeno. Zapravo, tu je i problem, stvari se "odrađuju".
-
hejter @*lilac* (gost)
| 20.08.2010. 10.34.13
poz :)
-
medjutim (gost)
| 21.08.2010. 10.05.49
@kibuki
primer koji si naveo je pre svga nepoznavanje srpskog jezika, ne engleskog..
-
S. (gost)
| 22.08.2010. 16.24.48
U prevodilačkoj sferi već godinama vlada teror ljudi koji od potrebnih kvaliteta imaju samo diplomu. Red je progovoriti i o tome...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.