(WARP)
Steven Ellison je posle pakovanja čitavog Los Anđelesa u jedan album rešio da se vine i u kosmos. Rezultati su... zanimljivi
Hip-hop i njegov verbalni ogranak – rap – opsednuti su igrama rečima i tenziji između konotativnog i denotativnog značenja i slobodnih asocijacija koje slušaocu mogu pasti na pamet samo na osnovu zvučanja i subjektivnih sklonosti. Kakve veze to ima sa Flying Lotusom, čija je muzika uglavnom instrumentalna?
Itekako ima - evo recimo, naziv njegovog trećeg albuma nastao je tako što je Steven Ellison pogrešno čuo svoju tetku Alice Coltrane koja je u jednom intervjuu govorila o „kosmo drami“. Od kosmičke drame, tako drage veličanstvenoj pokojnici i njenom legendarnom mužu nastala je reč koja asocira na – kosmičku gramatiku.
Što, kada preslušate album i ispustite vazduh koji ste držali više od 45 minuta, ima jako mnogo smisla.
Ellisonova muzika nikada nije bila „klasičan“ hip-hop, spakovan u prepoznatljive podžanrovske fijoke, ali sa Cosmogramma on najsmelije korača u smeru psihodeličnih space jazz krajolika koje su pre više od 40 godina iscrtali njegovi rođaci (i njihovi prijatelji kao što su Pharoah Sanders ili Sun-Ra), držeći se istovremeno čvrsto ideje ponavljanja i (makar načelno) plesnog gruva kao osnove na kojoj treba graditi. Svemirski jazz je ovde kosmički deo jednačine sa svojim plutajućim harmonijama i mnoštvom slojeva, a hip-hop je gramatički, sa disciplinovanim pravilima slaganja zvukova u kompaktne pop-skulpture.
Flying Lotus se od ostatka WARP produkcije ranije izdvajao čvršćim vezama sa hip-hop matricama zvuka i ritmova, što je eksperimentalnim elementima njegove muzike istovremeno davalo nešto više težine, kontrastirajući poznato sa nepoznatim i zvučeći manje hermetično od vedeta ove etikete. Cosmogramma nateže ovaj odnos poznatog i nepoznatog, plesnog i eksperimentalnog do granice pucanja i sasvim je sigurno da u tome ima promašaja koliko i pogodaka. Jazz publika će pohrliti da čuje gostovanje Ravija Coltranea i biti zbunjena ritmovima koji zvuče kao da krdo bivola prelazi nabujalu reku.
Hipsteri će se tiskati da čuju jednu pesmu na kojoj Thom Yorke pevuši nešto u pozadini i biti bombardovani Ellisonovim nervoznim mikroeditingom desetina semplova. Hip-hop publika će se čuditi bajkovitim orkestarskim aranžmanima i harfom Rebeke Raff, a svi oni zajedno će, nadamo se, uživati u kosmičkom putovanju koje Lotus organizuje kroz kompaktne, kratke, događajima bogate pesme.
Iako je Cosmogramma jedna ambiciozno garnirana ruska salata zvukova, uticaja, asocijacija i filozofija, iako Ellison ovde možda priželjkuje da uradi više nego što ume, nesumnjivo je da snaga ideja i njihova strastvena realizacija ne mogu a da čoveka ne odobrovolje.
Tenor saksofon Coltranea mlađeg preko džilitavog bubnja u Arkestry (očigledna posveta pomenutom Sun-Ra), glitch-hop pretvoren u micro-house u sudaru dva mikrožanra stara po deceniju u MmmHmm (sa sve jedva primetnim vokalnim doprinosom Stephena „Thundercat“ Brunera), kosmički disko Do the Astral Plane nadeven trubom Todda Simona, ili suptilni pastel Fender Rhodes linija Olivera Thomasa Johnsona u Satelllliiiiiiiteee, sve ovo su moćni momenti koji slušaocu daju mnogo izmenjenih perspektiva iz kojih se zvuci mogu videti, a boje slušati. Space jazz ionako nikada nije bio muzika čvrste strukture već pre svega nesputane vizije.
Ellison na ovom albumu pokazuje da mu vizije ne nedostaju ali da je disciplina (gramatika, ako hoćete) kojom će ova vizija biti posredovana slušaocu još je u razvoju. I sam Sun-Ra je mnoge svoje kompozicije jednostavno naslovljavao sa „Discipline“, ukazujući na esencijalan deo jednačine istraživanja svemirskog prostranstva.
Flying Lotus je na dobrom putu, krstareći bez straha kosmosom u kome – još uvek – nema mnogo njegovih WARP kolega. Cosmogramma je na momente fascinantna ploča izvrsnih zvučnih skulptura, a na momente samo polaroid fotografija supertalentovanog deteta kako se igra svojim igračkama. No, u ovom momentu to je više nego dovoljno da Ellisona i dalje držimo na radaru kao čoveka koji uvek isporučuje nešto novo, sveže i odvažno.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
komsa (gost)
| 13.07.2010. 11.22.25
Ne isporucuje samo novo, sveze i odvazno, nego remek dela.
Nemate recenzije LA i 1983, sramite se! :)
-
hipsteri (gost)
| 13.07.2010. 11.54.39
se nece samo tiskati zbog toma jorka,vole oni i flylo-a!
nego albumu bi trebalo dati bar 9,po meni
-
nosaj (gost)
| 13.07.2010. 16.15.48
el ej ostaje najbolji.
-
mika t (gost)
| 13.07.2010. 16.43.10
malo kasnite sa recenzijom... koliko se secam, bilo je pisanja o ovom ludaku kada je izasao LA. Covek je fenomenalan - njegovi albumi su jedna odlicna prica,njegovi dj setovi su druga odlicna prica (pogledati MAH - West Coast Rocks)! Steta sto nije bio na E10 pa da upotpuni sliku koju su cinili HuMo, GLK & Gonjasufi, Rustie i ostali!
-
FFW (gost)
| 13.07.2010. 19.32.18
Sjajan album. Recenzija malo kasni...
-
plastikmen (gost)
| 14.07.2010. 07.30.51
Recenzent svo vreme govori o tome kako strukturalno shvatanje muzike nije najpodesnije za ovakvu vrstu ploce, a onda primeni strukturalni metod za analizu. Ocajno napisano, odlicna ploca!
-
Aleksandar (gost)
| 14.07.2010. 14.48.09
Odlichno napisana recenzija. Slazhem se sa svim, a i ocenom.
-
djole (gost)
| 17.07.2010. 10.59.49
Pezvakana "prica" odavno. Bez dubljih analiza ovako nesto (cepkanje i lepljenje) su radili DJ.Shadow, DJ.Cum, DJ.Krush, DJ.Food, Coldcut i bar jos tridesetak izvodjaca sa Ninja Tune-a jos pre 10-15 godina. Ajd sto kasni recenzija nego kasni Flying Lotus.
-
@djole (gost)
| 18.08.2010. 14.57.04
djole verovatno nije preslusao ili flying lotusa ili fooda, frusha i coldcut.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.