(Fiction)
Nekad nehajno izmešani, a nekad skladno prepleteni, stari Crystal Castles (besni, pankerski) i novi (setni i nežni) bore se za prevlast na ovom izdanju
Crystal Castles je jedan od mnogih sastava koji su zajahali talas “nu-rave” histerije pre par godina, ali i jedan od retkih koji je tako zadobijeni impuls uspeo da zauzda i pretoči u održivu karijeru.
Bend je široj publici od početka zvučao sveže, čudno i energično, na šta su se stariji ljubitelji chiptune/8-bit estetike u najboljem slučaju kiselo smešili. Problem nije bila samo činjenica da Crystal Castles predstavlja razvodnjenu, pop varijantu ovog pokreta, već mnogo više to što se uskoro ustanovilo da žestoko “pozajmljivao” od svojih manje poznatih kolega, što je mnoge razbesnelo.
Naravno, malo njih bi ove pozajmice udostojili i kakvog pišljivog komentara na opskurnom internet forumu da slava CC-a nije daleko nadmašila sve one čiji su radovi u njihovim numerama “citirani”. Bez obzira da li je u pitanju besramna krađa ili samo ljubomora zbog uspeha, ovakvi incidenti samo su dodatno privukli pažnju i doprineli publicitetu (koji nikada nije loš) ovog kanadskog dua.
Na drugom albumu koji opet potpisuju imenom benda, uticaj 8bit-a i adrenalin u aranžmanima nešto su nižeg nivoa. Istina, nekoliko pesama, poput Doe Deer i Fainting Spells, još uvek zadržavaju potpuno prepoznatljiv stil, ali većina ih je odlutala u mnogo pitkije atmosfere i prvobitni stil je u njima duboko zaronjen u raskošne i mekane aranžmane, katkad balansirajući na ivici kiča.
Glavni primer ove situacije je Baptism, instant hit koji nas vraća u 90-te stakato sintom prosutom preko jeftine bas linije i jednostavnog ritma, da bi u energičnim prelazima koji se sa ovim smenjuju nabacani i prepoznatljivo besni glas Alice Glass utopljen u moćne, da ne kažemo epske kvazi gudače eksplodirao u napadu emocije na pola puta između besa i očajanja. Ovakva vrsta melanholične tenzije i destruktivnog olakšanja ostaviće vas bez reči – bilo zato što će vas iskreno pogoditi i povući u svoj svet, bilo zbog toga što ćete neke od korišćenih trikova doživeti izuzetno jeftinim šundom, bajatim već 15 godina.
Sa druge strane, tu je Celestica, numera koja je po senzibilitetu dovoljno meka da bi je bez problema mogla izvoditi recimo Sally Shapiro. Naime, Alice zaista nežno i setno peva, što je u najmanju ruku zanimljiva (ako ne i šokantna) promena, koja uz pitku produkciju ostavlja samo par ponavljajućih “bip bip” svakih malo da nas podsete koju grupu slušamo.
Vrlo slična situacija je i sa Empathy i Suffocation, s tim što se u njima obilato iskorišćava autotune na vokalima i nešto drugačiji aranžmani. Posebno efektno je iznenadno prebacivanje glavne teme u drugi tonalitet pred kraj Suffocationa što će pri svakom novom slušanju zadržavati određenu dozu začudnosti.
Ljubitelje Sigur Rósa obradovaće Year od Silence koja je celom dužinom ispunjena vokalom iz njihove pesme Inní mér syngur vitleysingur. Vrlo vešto ukomponovana, ova traka (zapravo remiks) ipak ima pre svega da zahvali vokalu na svom kvalitetu. U Violent Dreams i Vietnam slično je korišćena I See You Again čiji je autor švedska pevačica Stina Nordenstam.
Nekad nehajno izmešani, a nekad skladno prepleteni, onaj stari Crystal Castles (besni, pankerski) i onaj novi (setni i nežni) bore se među sobom za prevlast na ovom izdanju. Ovaj antagonizam najvidljiviji je u I Am Made Of Chalk koja zatvara album, ali je zapravo prisutan u svim pesmama, s tim što u nekima bitku odnosi jedna a u nekima druga strana, i negde je boj vidljiviji dok se na drugim mestima odigrava ispod površine.
Ipak, ta borba ne uspeva uvek da se dovoljno tematizuje te na momente zvuči kao zbrzana kombinacija dva nekompatibilna zvuka. Na svu sreću, to je i glavna zamerka ovom izdanju (koja se ne odnosi na sve pesme) te drugi album ovog benda, koji će za mesec dana nastupiti na glavnoj bini festivala Exit, svakako pre toga dobro preslušajte. Da li će nežna persona Alice najzad isplivati i na sceni ili ne – u to ćemo moći I lično da se uverimo.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
... (gost)
| 15.06.2010. 11.43.33
2/10. jedva.
-
M (gost)
| 15.06.2010. 14.20.20
0/10 Neprocenljiva glupost!
-
lajlak (gost)
| 15.06.2010. 15.22.04
:rolfakinajz (naravno ovo se odnosi na recenziju)
-
ognjen (gost)
| 15.06.2010. 17.38.23
bas je kul. totalno punk
-
vujsa (gost)
| 15.06.2010. 19.35.42
Kad sam pre cetiri godine cuo njihov prvi EP zvucali su mi kao UBEDLJIVO NAJUZBUDLJIVIJI BEND NA PLANETI. Zaguljeni, srcani, ocajni, besni i duhoviti odjednom. Nejasni i bliski istovremeno. Iskupili su 2000-te, koje bi bez njih protekle sa tako malo bitne muzike. Pa delici njihovih nastupa na YouTube-u, Alice nestaje i nastaje u bljeskovima stroba koji nosi u ruci, Ethan kuva magiju, iskrivljen nad masinom. Par godina sam skupljao njihove pesme i remikse po netu i pustao da mi odvale usi. Kada su izbacili prvi album sve se malo razvodnjilo i samo mestimicno sazrelo u prelepu muziku (Courtship Dating). A ovaj novi album je bezvezarija koja priziva u secanje zle duhove nemacke fol-tehno muzike devedesetih. Voleo bih da sam ih video pre neku godinu u nekom malom klubu.
-
komsa (gost)
| 16.06.2010. 10.27.36
Da ih sretnem na Exitu, pitao bih sta je sa omotom?
-
Kleo (gost)
| 17.06.2010. 19.03.04
Genijalan album. Lepo su sazreli. 9/10
-
DrD (gost)
| 29.07.2010. 18.17.55
Ukusi su razliciti.Pre ove recenzije nikad cuo za njih,a onda sam preslusavao sta sam propustio i odusevio se.Ova nova stvar mi je tako dobra, da nemam prave reci za nju.Jedva cekam da skinem ceo album.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.