Note na teren

Neizostavni delovi pop kulturne zabave – muzika i fudbal sreću se na stadionu. To ih odvaja od svih ostalih segmenata ljudske delatnosti današnjice. Možda su video-igre isplativije, možda je film glamurozniji, ali njima fali neposrednost kakvu pružaju dupke ispunjene tribine.

Snovi fudbalera i muzičara su isti – završavaju se na punom stadionu. Snovi fanova identični – biti deo stadionskog spektakla, bilo da note ili umeće imaju svoju tačku u datom momentu.

Stoga ne treba preterano da iznenadi podatak da su mnogi muzičari, na ovaj ili onaj način, gajili strast prema fudbalu, inače predmetu pažnje administrativnih činovnika širom sveta – od sociologa preko PR menadžera, do pripadnika snaga organa reda i mira. Magija za sobom ostavlja mitove.

Ostaće zapisano da je čuveni austrijski džez-fjužn klavijaturista Joe Zawinul prestao da igra fudbal kada je davne 1949. u Beču ukrstio koplja sa prvom Zvezdinom zvezdom, Rajkom Mitićem. Zawinul nije mogao da zaustavi Mitića sportskim sredstvima, pa je na kraju „popio“ isključenje i batalio fudbal. Mitić ga je tom prilikom zagrlio. Skoro četiri decenije kasnije, Zawinulu se ispunila želja da na našem najvećem stadionu ponovo sretne čoveka koji ga je odučio od fudbala. Ponovo je pao zagrljaj.

Legenda regea Bob Marley je zakopan u grob sa svojom gitarom, nešto marihuane, Biblijom, prstenom i fudbalskom loptom. Svaki slobodan trenutak na turnejama je trošio na najvažniju sporednu stvar na svetu. Navijao je za Santos, a omiljeni igrač mu je bio najpoznatiji igrač u istoriji tog kluba, Edson Arantes Dos Nascimento (znate i sami nadimak). Postoji i priča da je Marley zabeležio i dva nastupa za jamajčansku reprezentaciju, ali to ne potvrđuju ozbiljniji dokazi što se ne može reći za podatak da se jedan deo pesme Buffalo Soldier (čuveni "ojojoj") često može čuti u sklopu navijačkih pesama.

U podmlatku londonskog West Ham Uniteda sredinom 70-ih godina prošlog veka igrao je jedan talentovani mladić. Uporedo je želeo da svira i bubnjeve ali je zbog nedostatka prostora u domu prešao na bas. Iako je sanjao da bude profesionalni fudbaler, tek mu je kao muzičaru pošlo za rukom da poslednje tri decenije puni stadione širom sveta. Njegovo ime je Steve Harris, a grb voljenog kluba često se može videti na njegovom instrumentu.

To nije sve: Iron Maiden (inače njegov bend) je krajem prošle decenije objavio album Virtual XI, posvećen fudbalskoj igri. Ideja se toliko dopala navijačima Reala iz Madrida da su u čast grupe razvili „šetalicu“ (vrsta navijačke zastave koja „šeta“ po glavama gledalaca) sa logoom grupe u ljubičastoj boji kluba na polufinalnom meču Lige Šampiona sa Borusijom iz Dortmunda. Upravo te sezone, „kraljevski klub“ je osvojio najprestižniji kontinentalni pehar nakon 32 godine posta.

Da navijači sa tvrđim rokerskim senzibilitetom navijaju za šampione, svedoči i primer aktualnog prvaka u Copa Libertadores (južnoamerički pandan Lige Šampiona) – argentinskog Estudiantesa iz La Plate. Njihovi navijači redovno na ogradi severne tribine razvijaju transparent na kome se nalazi logo najvećeg australijskog razloga za ponos kada je rokenrol u pitanju – grupe AC/DC.

Naravno, i gitaroši sa preferencijama ka alternativnijem zvuku ne oskudevaju u fudbalskoj ljubavi, koja ih je zamalo odvela putem travnatih tepiha. Gitarista (između ostalih i) sastava Smiths, Johny Marr, trenirao je u omladinskom pogonu Nothingham Foresta (jedinog nekadašnjeg šampiona Evrope koji se u ovom trenutku ne takmiči u najelitnijem rangu u svojoj zemlji), a zatim je pozvan na probu u Manchester City. Iako je, po Marrovoj tvrdnji, njegov fudbalski talenat u tom trenutku bio čak i za koje koplje iznad potreba popularnih „Građana“, klub iz Mančestera mu nije ponudio saradnju zato „što u timu nisu želeli igrača koji je koristio ajlajner“.

I frontmen (sada već pomalo zaboravljene) škotske indi senzacije Glasvegas James Allan bio je godinama profesionalni fudbaler u nekoliko škotskih timova, čija su imena dobro poznata pasioniranim kladioničarima. Reč je o Falkirku, Dumbartonu, Stirling Albionu i ekipi East Fife.  Najbolje trenutke svoje fudbalske karijere, Allan je doživeo u dresu glazgovskog Queen’s Parka gde je čak bio nominovan za najboljeg igrača Treće škotske divizije (četvrti rang takmičenja) u jednoj sezoni. S obzirom na iskustvo i u fudbalu i u muzici, Allan je prilično upućen u sličnosti ove dve delatnosti:

„Bavljenje i jednim i drugim može biti prilično trijumfalno i euforično, može da učini da se osećate dobro.“

Opisani osećaj kao da je vodio crne vedete londonskog Chelsea, Ganijca Michaela Essiena i najboljeg igrača u istoriji Obale Slonovače Didiera Drogbu da pre tri godine u pauzi između svojih profesionalnih obaveza skoknu do studija i pratećim vokalima pomognu u stvaranju pesme Skin londonskog rap-rock sastava Wills and the Willing. Pesma, koja se bavi hroničnim problemom rasizma, itekako prisutnim na stadionima širom Evrope, bila je povod da Essien, najskuplji afrički fudbaler ikad, prvi put poseti muzički studio.

„Bilo je veoma zabavno. Iako sam ušao malo nervozan, momci su znali kako da me opuste. Što je prolazilo više vremena, sve više smo se šalili“, izjavio je Essien ovim povodom za klupski sajt.

Da se među igračima aktualnog osvajača duple krune u Engleskoj kuju još neki muzički planovi za blisku budućnost, nedavno je otkrio francuski igrač Florent Malouda, nagovestivši da sa svojim saigračima pravi bend. Malouda će sesti za bubnjeve, dok će Drogba svirati bas koji je dobio na poklon od svog velikog prijatelja Wyclefa Jeana. Maluda je za vokale održavao audicije u svlačionici. „Svi znaju da je kod nas u svlačionici uvek raspevano. Imamo pregršt dobrih pevača u timu, ali su John Terry i Joe Cole najbolji“, kaže on.

Tamnoputi Francuz je inspiraciju za svoj klupsko-muzički projekat našao, a gde drugo, nego na Vembliju. „Skoro sam prisustvovao koncertu Coldplaya, i to je bio jedan od najboljih nastupa koje sam video u životu. Volim bendove koji znaju da prodrmaju publiku“, objašnjava igrač Chelsea.

Za razliku od rokerski nastrojenih kolega sa Stamford Bridgea, povremeni prvotimac Liverpoola, Ryan Babel, najavljen je kao gost na albumu Signature 2, na kome će repovati na engleskom i na nemačkom jeziku. Domaćin na ovoj ploči velikom holandskom talentu koji nikako da iskaže sav svoj potencijal u timu koji je koliko do juče trenirao Rafa Benitez biće londonski reper Sway.

Povezano:

• Note na teren, Fudbal i pop kultura (1)