Ovo nije najbolje nazvan album ove godine već najbolji album izašao ove godine. Za sada
Koliko god Miguel De Pedro delovao kao stereotipni ADHD slučaj, čija muzika je neuredna ali fascinantna hrpa brejkbitova, pokradenih semplova i nasumične buke, istina je da je tokom svoje karijere talentovani Venecuelanac umeo da snima i mirnije, emotivnije ploče. One prve su ga proslavile (Down With the Scene, The Action Packed Mentallist Brings You the Fucking Jams, Kill Sound before Sound Kills You, Shout At The Döner), ali one druge (PS I love You i Resillience) su pokazale da obesni omladinac krije i ranjenu dušu ispod maske MDMA ekstaze.
Songs About Fucking Steve Albini ima malo zajedničkog sa albumima iz bilo koje od ove dve grupe i, iako zvuče različito, paralele se mogu povući između ovog i Kidovog minimal techno albuma iz 2006. godine, Pretty Girls Make Raves. Ono što ove dve ploče povezuje je naslov koji predstavlja duhovitu referencu na poznati pop-artefakt iz prošlosti i muziku napravljenu u uslovima rigorozne, za De Pedra (naizgled) nekarakteristične discipline.
Budimo iskreni, na sceni duhovitih pop-referenci kao naziva za albume, Songs About Fucking Steve Albini sedi u prvih pet. Kakva je veza ove ploče sa poslednjim albumom Big Blacka - i da li bi prevod bio „Pesme o jebanju Stevea Albinija“ ili „Pesme o jebućem Steveu Albiniju“ - ostaće misterija barem do vremena kada Kid 606 izda svoje memoare. Kao i u slučaju Pretty Girls..., ova ploča ne liči ni malo na materijal na koji referira, ne bavi se njegovim semplovanjem, bootlegovanjem ili dekonstrukcijom.
Umesto toga, ovo je ploča „psihodeličnih ljubavnih pesama“ u kojoj je predmet ljubavi analogna elektronska muzika. Izvori zvuka su analogni semplovi, a album je, nakon što je digitalno snimljen, analogno miksovan i masterovan na dvokanalnu magnetofonsku traku. Pošto pričamo o De Pedru, stegonoši američke laptop elektronike, ovo je takoreći odlazak u praistoriju i ponovno izmišljanje točka. Više fetišizam nego ljubav, svakako.
S druge strane, ni ljubav ni fetišizam nisu garanti dobre muzike, ali Songs About Fucking Steve Albini je izvanredan album i lako je zamisliti da i Albini sam, nakon što ga je prošlo početno iznenađenje što je postao objekat seksualne požude (ili isporučilac seksualnih usluga) oseća ponos što je makar tangencijalno povezan sa njim.
Ovo je izvanredan album zato što, za razliku od većine De Pedrove muzike, nikuda ne žuri. I za razliku od sve De Pedrove muzike, nema ritam. No, ovo nije ambijentalna ploča iako uvodna kompozicija, Dim Ego Prelude zavodi nežnim harmonijama i diskretnim picikato meditacijama. Ako postoji tema koja povezuje kompozicije (snimljene u sasvim različito vreme na sasvim različitim mestima) onda je to ponavljanje i pažljivo uvođenje promene u sistem koji na nju reaguje spontanom mutacijom.
Za nekoga ko je pored sve hinjene haotičnosti muzike uvek zapravo delovao kao potpuni control freak, pazeći na svaki edit i brejk, De Pedro ovde pokazuje zavidnu kompozitorsku zrelost, dopuštajući kompozicijama da same rastu iz zametaka ideja. Nema ovde viška zvuka da bi se pokrio manjak svrhe niti naglih zaokreta kada se ne zna kuda dalje. Kompozicije se razvijaju odmerenim tempom, dobijajući sa svakim ponavljanjem na širini i dubini.
Iako pojedini momenti podsećaju na IDM korene iz kojih je De Pedro rastao (Mild pureed ego, koja zapravo prolazi kroz stadijum IDM elegije i završava u veličanstvenoj distorziji), Songs About Fucking Steve Albini bliži je minimalizmu jednog Stevea Reicha ili Terryja Reilyja svojim insistiranjem na svedenosti, ponavljanju i prepuštanju muzici da bira svoj put.
Lou Reed Gimped (svi naslovi su očigledno anagrami autorovog imena) odustaje od pretenzija na harmoniju i označava ulazak u drugi deo albuma koji se više bavi teksturama i bojom nego melodijama. Deep Lid Morgue jedina sadrži nekoliko udaraca ritam-mašine skrivenih u šumi abrazivne distorzije, a Eerie Gold Dump jedva dopušta da se nasluti melodija ispod slojeva interferencija i krčanja. Finale stiže uz Die rumpled ego, veličanstveno ponavljajući svega četvrtinu sekunde zvuka iz koje izrasta čitav kosmos muzike i buke što ih je na kraju nemoguće razlikovati.
Misija uspela. Ljubav cveta. Ozbiljan kanditat za album godine.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
hej! (gost)
| 10.04.2010. 14.42.20
naslov je gej.
-
cleaner (gost)
| 10.04.2010. 15.29.43
a da nije prevod "pesme o jbnom stivu albiniju" najtačniji? veoma duhovit je bio i prošlogodišnji naslov Shout At The Döner, ali je muzika na njemu, tja, bila dosadnjikava.
elem, previše semantičke onanije za jednu recenziju.
-
Sasa Mihajlovic (gost)
| 10.04.2010. 17.03.22
Ime "umetnika" KID 606 je sasvim adekvatno - klinac. Svako ko ima ovakav mrziteljski stav na omotu ploce moze biti samo nezrela osoba, kao i neko ko smatra da je ovo kanditat za album godine. Sta nekog zanima sto on mrzi Albinija? Jel to ploca namenjena mrziteljima Albinija pa da oni mogu da podele svoju strast u mrziteljstvu? Nemaju nesto pametnije da rade? Ovo je album za mrzitelje Albinija i mrzitelje generalno. Svaka iole zrela osoba, ako joj se nesto ne dopada, samo produzi dalje i trazi ono sto joj se svidja, ne trosi vreme i energiju na mrziteljstvo, kakva koris' od toga? Zrela osoba kaze :"There is room for us all!" KID 606, ajmo iz pocetka, nazad u detinjstvo, negde su tata i mama pogresili.
-
dzek nens (gost)
| 10.04.2010. 17.49.20
ja cu otici da proverim ovo napolju.
-
Big Black (gost)
| 11.04.2010. 07.10.12
Krst je pao na plodno tlo.
-
Rac-Q - Hiphopfob (gost)
| 11.04.2010. 16.58.04
Dosadno...
-
mislim (gost)
| 13.04.2010. 14.04.00
"Ovo je izvanredan album zato što..." - NE, NE, NE! STOJ! OVO JE SMOR ALBUM TZV. MUZIKE. IZBEGAVATI!!!
-
mim (gost)
| 15.04.2010. 17.43.20
Buka i šum, nešto slično usisivaču.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.