(Sony)
Kraljica pop-jazz-soul-reggae sete se nakon 10-godišnje pauze vraća u igru sa novom dozom nota za šaputanja na jastuku
Vraški teška rabota je procenjivanje i na numeričkom kantaru vaganje dometa bilo čega iz čarobnog sveta pop-kulturnog, a posebno iz notnog odeljenja. Tim pre što se apstraktnosti priče o muzici (što je, je li tako, isto kao plesati o arhitekturi, kako kažu stari) svako malo pridruži i još neka prepreka, kao što je, u ovom slučaju, povratak junaka prethodnih muzičkih era na scenu kada i najistrajniji odustanu.
Povratak Sade Adu i njenog benda posle punih 10 godina diskografske katatonije (ovoj pauzi je prethodila još jedna pauza, tek nešto malo kraća), velika je misterija kada su u pitanju namere i motivi.
Sade je ikonična pojava sada već prohujale epohe, a teško se čak i u slučaju daleko profitabilnijih može govoriti o ekonomskoj računici zasnovanoj na zdravom razumu. Besplatni download, hiperprodukcija zvezdica, propast krupnih igrača na izdavačkoj sceni, suženi manevrski prostor kada je pridobijanje novostasale publike, starenje prvobitnih poklonika...
Mnogo je razloga protiv, ali ipak, kud bi se svet denuo da nije onih koji bi ipak da pokušaju?
Sade Adu i momci iz senke su se, eto, usudili, svesni i pozitivnih okolnosti – retromanija je sporo zamirući fenomen, u njihovim biografijama nataložilo se iskustva i poriva za opstankom, a da se ne lažemo, potreba za kvalitetnom muzikom za večernje intimne trenutke nikada ne jenjava. Iako je krenula od jazzy popa i blue eyed soula, Sade je je ipak neprevaziđena dama upravo u pipavoj kategoriji za koju su na treću decimalu precizni Nemci smislili i poseban termin – "kuschelpop" (pop za jastuk).
Nema sumnje da bi ova barjaktarka u danu skupila armiju ljubavnika opijenih njenim notama. Otuda i naslov albuma. Pop-kultura je u značajnoj meri i umeće prepakivanja već postojećeg, prepoznatljivog i pohvaljenog. Tako otpočinje novi album Sade – The Moon and the Sky je postavljena kao osavremenjena No Ordinary Love (spaja ih gotovo istovetna atmosfera i gitarski rif kao kičma instrumentalne zavese). Ovo nije novi klasik poput prethodnika, ali je sasvim zadovoljavajući naslednik.
Naslovna numera (trenutni, veoma uspešni singl), pak, ostavlja utisak svežine i svesti o trenutku kada se kreće u novi boj. Izvedena je po principu koračnice, posađena na zanimljiv i zarazan loop, uz par odličnih producentskih đinđuva, ova pesma je pun pogodak. Slična dijagnoza bi se mogla izreći i za Bring Me Home.
Ogoljena, a pompezno i dramatično zamišljena Morning Bird, premda sjajno producirana i ne bez dramaturške promišljenosti, ipak ne uspeva da dosegne uzor – Pearls (sa izdanja Love Deluxe). Iako u oblandi izdašnije orkestracije Long Hard Road joj je sasvim (ako ne i previše) slična. Da ne bude zablude, obe pesme zvuče posve zadovoljavajuće i nema sumnje da mogu poslužiti gorepominjanoj svrsi.
Više živosti, ali, nažalost, manje suptilnosti donosi reggae predah Babyfather, u kojoj se željena duhovitost ipak izobliči u umereno odsustvo dobrog ukusa. In Another Time je možda nedovoljno zapamtljiv, ali definitivno funkcionalan pokušaj na polju zagrljaja britanskog folka i blue eyed soula. Završne, Skin i The Safest Place, predstavljaju tipske Sade trenutke, zavodljive i nežne, dok potonja donosi i mali naklon damienriceovskoj hiper-seti novog milenijuma.
Sade su tu i tamo znali da bez mnogo plemićkog duha pokriju i neku od aktuelnijih društvenih pitanja (glad, polna diskriminacija, suštinska rasna ravnopravnost), ali je vazda bilo i ostalo jasno da su svoji na svome tek na polju ljubavnih zaveta, rastanaka, izneverenih nada i posledičnih patnji.
Tako je i na Soldier of Love. Zrelost, proistekla iz čertvrt veka istrajavanja na sceni čiju je evoluciji sve teže i napornije pratiti, je osnova rezona da se i ovog puta publici ponudi ono što ona i očekuje. Inovativnost, revolucionarnost, nesvakidašnjost i provokativnost ova vojska s punim pravom prepuštaju drugima. Srećom, ima ih.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari