Razmak između Ricarda Villalobosa i DJ Krmka je manji nego što bi neki voleli da misle
Brak između narodne muzike – ruralne po definiciji (?) – i elektronske plesne muzike – urbane po definiciji (?) – još uvek odiše mirisom eksperimenta, sudara svetova, nekompatibilnosti (najmanje) dva estetska univerzuma i još uvek je u stanju da izazove jake emocije.
Ponekad je to egzaltacija, ponekad najdublje gađenje.
Shazalakazoo posle više od decenije rada i mutacija postava i pristupa konačno izbacuju prvi album i njihova vizija futurističkog balkanoidnog plesnog zvuka, do sada stidljivo provlačena kroz kompilacije (kod kuće, u regionu i šire) trijumfalno je realizovana u 47 minuta orgijastičkog plesa.
Speaking Balkanian je do sada možda konceptualno najbolje odmeren gest naklona i kafanskim padavičarma i klupskim meraklijama. Njegova velika prednost je svakako evidentna ljubav prema samoj muzici. Nema ovde kalkulantskog krosovera za televizijsku i festivalsku primenu, Shazalakazoo veoma studiozno ulaze u samu utrobu muzika koje ukrštaju i trude se da iz njih izvuku ono značajno, paradigmatično, opojno.
Tako su semplovi harmonika, truba, sintisajzerskih zurli i raspojasanih klarineta, sa sve ohrabrujućim povicima (Ajde!!! Bravo!! Ramo!) rasparčani u sitne komadiće zvuka, readymade artefakte sa barem dva značenja (ono što čujete i ono na šta vas podsećaju) i dosledno pobacani preko elektronskih plesnih ritmova. Ponavljanja, hipnotičke pravilnosti i ritmički diktati pokupljeni iz house ili drum’n’bass filozofija, elektronski efekti i gramofonski skrečevi muzici dodaju još užurbanosti i osećaj sažimanja (najmanje) dve kulture ekstaze u treću, punu života i optimizma je preovlađujući utisak koji vam ostaje nakon slušanja ove ploče.
Nije baš sve sasvim savršeno. Iako sintisajzeri i harmonike proterani kroz fejzere umaju da budu savršeno tripozni, isto tako je istina i da neke pesme naprosto u novoj perspektivi gube na snazi i čistoti barem onoliko koliko dobijaju na konceptu. Uzmite na primer Ramo, čija house matrica i limeni duvači proterani kroz efekte zvuče izvrsno sve dok ponovo ne pustite tri i po decenije staru verziju Muharema Serbezovskog, čiji amalgam bezobraznog klarineta i još bezobraznije tarabuke ruši nokautom već u prvoj rundi. Prostije rečeno, Shy FX sa jedne strane i Feat Sejdić sa druge uglavnom nude čistiji adrenalinski fiks od nekih Shazalakazoovih pokušaja ukrštanja.
No, ima pesama koje idealno profitiraju od njihovog pristupa. Cyrillic je naprosto drska u svojoj digitalizaciji usitnjene harmonike, a ako uz Bohran Kolo i njene brejkbitove iznad kojih sintisajzer uzleće na krilima orijentalnih trilera ne poželite da napravite lom, pitanje je imate li uopšte puls.
Zanimljiva tema za kontemplaciju je ima li ova muzika zapravo život izvan digitalnog domena. Shazalakazoo su sastav koji nastupa u inostranstvu više nego kod kuće, a to nije neobično jer je teško utvrditi kome ovde zapravo treba nuditi ovaj zvuk.
Klaberi, sasvim moguće, ne mogu da svare sve te harmonike i trilere, a narodnjacima su, možda draži originali i Shazalakazoove interpretacije tradicionala bi mogle da im deluju sterilno. Kada je pre skoro dve decenije W-Ice napravio svoj Disco Folk Remix projekat bacajući preko jeftinih brejkova Bobana Zdravkovića i ekipu, ovo je bio savršeno prepoznat momenat izranjanja nove kulture. Mladi koji su se u AirMax i Gucci obući osećali prijatnije nego u opancima, a splavovi su im bili bliži od kafana, dobili su soundtrack koji je savršeno pristajao spoju urbanog i ruralnog na kraju dvadesetog veka.
Sada, na početku 21. veka, zanimljivo je pitati se da li epiteti urbano i ruralno imaju ikakvog značaja i muzika Shazalakazoo, rođena u digitalnom prostoru, možda i nadlazi njihovu opoziciju, odlučujući se između grada i sela, za – Internet.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
album (gost)
| 04.02.2010. 15.23.24
ne zasluzuje ovako visoku recenziju.jedino sto zaista vredi je produkcija.ideje su slicne iz pesme u pesmu i to je glavni nedostatak ovog albuma.pozdrav za ovaj hrabar mix elektronike i svadbarskog folka.mozda jednog dana neki dj zavrti ovaj cd na necijoj svadbi..sto i nije toliko lose :)
-
djape (gost)
| 04.02.2010. 15.28.21
nisam čuo album ali mi se čini da je recenzija merodavna.
-
dhoo (gost)
| 04.02.2010. 15.48.25
otkinuo ga je smiljanic. fenomenalna recenzija.
-
ivana (gost)
| 04.02.2010. 23.27.44
zna li neko tacan datum ili bar mesec kada se pojavio ovaj album? hvala unapred. :)
-
FireMan (gost)
| 05.02.2010. 09.21.50
Preslušao sam nekih 5, vrhunske! Napravile su ludnicu na par žurki, kada sam ih pustao ekipi! Svako dobro momcima iz shazalakazoo-a!
-
ice kubrick (gost)
| 05.02.2010. 18.46.42
Mene je bilo prilično blam dok sam ono slušao. Mislim, nije me bilo blam zbog truba nego zbog elektronike koja je na smenu potpuno opšte mesto iz žanra "kako ovlašni poznavalac muzike razmišlja da trube približi dance zvuku dok pored njega prolazi ciganski orkestar" plus je potpuno arhaično, čak i iz vizure pop muzike a da ne govorim o nekoj left-field elektronici. Mislim, kamo Diplo, kamo Switch, kamo A.R. Rahman, to je danas upmarket pop muzika. Ovo ne deluje kao da je neko ko se bavi elektronikom semplovao trube nego kao da je neko ko je trubač ubacivao ukrase zatečene u nekom niskobudžetnijem programu za pravljenje muzike, ali not in a retro way. Elektonski izraz je ovde toliko impotentan da se ne samo radi o rijumfu trube, što je legitimno, već i trijumfu turbo folk producenata koji u svojim boljim beatovima imaju sofisticiranije toucheve.
-
plastikmen (gost)
| 07.02.2010. 15.32.17
muzika za "urbanu" ekonomsku emigraciju
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.