Marko Nastić je na svoju prvu LP žurku, između ostalih, pozvao Đorđa Miljenovića, Lollobrigide, Dr. Unu, Marka Krunića...
Album je sasvim prirodan, sledeći „veliki korak“ u stvaralačkoj evoluciji DJ-eva, posebno onih popularnih i hvaljenih, a Marko Nastić je već duži niz godina najuspešniji DJ udarnik istočne Evrope. I najprestižniji kada je SFRJ region u pitanju.
Problem, međutim, nastaje na koraku iskoračenja izvan čarobnog kruga htenja i snova, jer je format dugosvirajućeg izdanja teško razrešiva zagonetika i za najnadarenije u prvoj ligi. Sledeći problem je procena dometa urađenog, jer je prirodno stanište svakog, pa i najambicoznijeg izdanja elektronske muzike ipak klub, plesni podijum ili neka plesna arena.
Svakako ne najkrupnija, ali jedna od suštinskih zamerki ovom izdanju bi bila da je reč o previše heterogenoj zbirci pesama. Ako niste genije kakav se rađa jednom u 1.000 godina, čiji će doprinos muzici na ispravan način vrednovati tek neka buduća pokoljenja, moraju se prihvatiti i pravila igre i uvrežene zakonitosti. Nastić to zanemaruje, i kao da veruje da će improvizacija i egzaltacija nad novim ciljem koji treba da dosegne sačiniti dovoljno neprozirnu zavesu da to prikrije.
Umesto jasnijeg koncepta, Nastić, zaigran novim, beskraju sve bližim mogućnostima novopridošlog softvera, luta od jednog mikrožanra do drugog, sa eklektikom kao valjanim pokrićem i ključnim argumentom odbrane od potencijalnih napada. Stvari stoje još lošije kada se uzme u obzir da je ovo ostvarenje većih pretenzija, a to je očigledno i pukim uvidom u listu gostiju (Miljenović, Lollobrigide, Dr Una, Marko Krunić...). Potraga je lakša u društvu, a i manje je strepnje od krajnjeg ishoda.
Nakon osavremenjenog jeanmarcjarrovskog minimalizma u predugoj Crashed, sledi nekoliko numera sa očiglednijim potencijalom za status singla - Ljubav, koja donosi filtrerima izmutirano recitovanje Džonija Rackovića uz minimal techno zvučnu zavesu, i Dijamanti u kojima Dr. Una ponovo ganja normu kada je Turetov sindrom u pitanju, ali ipak ostaje na donjem nivou očekivanog (sprdanje na temu sponzoruša i stihovi poput „baš su bombastične moje sise plastične“ definitivno su, na pravdi Boga, deo pluskvamperfekta).
Šteta, jer je muzička matrica nudila nekoliko svežih rešenja. Sex Pixels je rutinerski rad dama iz Lollobrigide, a pesma je zaogrnuta u blago retro d’n’b plašt.
Kristal (feat. Sazalakazoo) donosi, čini se, ironijski pogled na zvuk Guče i sve što on nosi na simboličkoj ravni. Međutim, ironijska distanca je više puka pretpostavka, te ova pesma završava u odeljku oportunih eksploatacija (širokonarodskih) preferenci, a toga smo već imali previše. Otvori usta (feat. Marko Krunić) zvuči daleko izazovnije i promišljenije – ovaj downtempo vešto spaja nasleđe zvučnih univerzuma Boards of Canada i The Beloved, recimo.
Vodi me na after (feat. Mala Mina) jeste duhovita igrarija, tu već ima očiglednije autoironije, budući da je Nastić svestan da mu je publika sve mlađa, a da su prvobitni sledbenici sada već evoluirali do samosažaljevanja uz alt-country, npr. Inače, ova pesma budi reminscenciju na dragu uspomenu Manila, već zaboravljenog pregaoca pod konspirativnim imenom Seleenluft.
Sun of Tomorrow je na tragu onoga što je na poslednjem izdanju predočio Tiga i ova numera skupa sa Rain Forest najviše smisla možda može da dobije kao deo neke kompilacije tipa Belgrade Coffee Shop. 79/09 (Tribute Mix) je zapravo sublimacija čitavog albuma (mada potpuno izlišna i nepotrebno pretenciozna) i predstavlja futuristički bosanski lonac u kom se nađe mesta za mnogo toga, počev od citata EKV referena, delića na samom ovom albumu prisutnih pesama, konfekcijski izvedene abstract elektronike i semplova Titovih bulažnjenja.
Marko Nastić je dao sve od sebe. Ovo nije album bez smisla i trenutaka vrednih pažnje, ali jeste ostvarenje koje kanibalski silovito jedu pretenzije i višak sampouzdanja izvođača koji se trudi da zaposedne novi tron.
Povezano:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari