Debi reperke koja se kalila u južnom predgrađu Čikaga i kojoj pomaže Kanye West
Kid Sister je dama koja je svojevremeno proglašavana za kraljicu “hipster rapa”, žanra koji na mala vrata pokušava (i uspeva, uglavnom) da sagradi svoju nišu među svim ostalim velikim kujnama savremene “crne urbane” muzike.
U međuvremenu su neka druga imena zajahala taj žanr, no Melisa Young, poreklom iz vetrovitog Čikaga, namerava da pokaže da može da ostavi svoj pečat na rap igru ne bivajući previše “gruba” i ne razmećući se svojom privlačnom pojavom. Sa obzirom da iza nje stoji vrlo dobra producentska ekipa (A-Trak, Sinden, Hervé...), ne može se zameriti velikim očekivanjima.
Ultraviolet od početka opravdava svoje ime sjajem i intenzitetom kluba koji je projektovao Karim Rashid, na primer - tempo je od starta nabijen i bitovi su puni old-school electro rap zujećeg basa koji pokušava da vam objasni da je vreme da mrdate ono što vam je majka dala.
U tom smislu, singlovi Get fresh i Control su uspeli, i u potpunosti su opravdali epitet nosećih singlova.
No, ostatak albuma je žestoko neujednačen sa standardom koji su postavili singlovi. Naime, Kid Sister je još pre dve i po godine sa svetski poznatim sugrađaninom Kanye Westom snimila stvar Pro Nails oko koga se stvorio manji “buzz” i nije najjasnije šta je radila od tada, tj. zašto je ovoliko čekala na album.
Dilema se isto nameće i Kid Sister: da li album držati “crnim do koske” Switchboard i filovati ga militantnim bitovima i bezobraznim kadencama koliko je god moguće, ili pomalo flertovati sa sintisajzerskim melodijicama disco orijentacije i pokušati otkinuti malo kolača od Britney ili recimo Gwen Stefani, otkad ju je Farel preuzeo (You ain’t really down ili 54321).
Može se zaključiti da ovaj album solidnu količinu svog trajanja provodi u krizi identiteta, što malo odmaže onim stvarima koje su zaista urađene perfektno i koje čak fenomenalno nadomešćuju Sestrine ipak skromne reperske mogućnosti.
Sestra na ovom albumu, doduše, nudi sasvim dovoljno da revitalizuje ideju ženskog emsiinga, koja pomalo manjka u poslednje vreme, što svakako treba pozdraviti. Ono što ne treba pozdravljati je to što je htela veće i izgubila iz vreće, ali je svakako ostvarila pobede sa singlovima koji će barem neko vreme pržiti baseve zapadnih klubova, Čikaga svakako.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
vasilevs (gost)
| 25.12.2009. 14.22.19
Sad nas vec zajebavate, zar ne?!
-
kuki (gost)
| 25.12.2009. 17.27.53
ovaj recenzent se izgleda specijalizovao za hipsterski univerzum, simpa ali nisam siguran koliko publike to ima u nas?
-
@vasilevs (gost)
| 25.12.2009. 20.50.33
I meni se tako cini... Niste primetili recimo jedan Catacombs, a ovi albumi za jednu upotrebu se samo redjaju
-
phonk inspektah (gost)
| 26.12.2009. 15.24.45
pa ovo je ono sto se slusa i iznad katakombi
-
misim ono (gost)
| 26.12.2009. 16.03.15
u kome trenutku je party rap postao hipster rap? zasto je ova gospodjica dobila tu etiketu a recimo missy elliott ne? ili se hipster rap odnosi samo na ona izdanja koja dobiju recenziju na pitchforku? kakav smor.
-
da malo rascistimo (gost)
| 26.12.2009. 20.42.06
misi elijot je keva. picfork nije keva.
https://www.youtube.com/watch?v=X2CcKd8rZLQ
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.