(Mute)
Njujoški trio ponovo napada shoegazersko zaleđe... Ovoga puta sa izrazitijim pop senzibilitetom
Anatomski posmatrano, Exploding Head je manje-više očekivan drugi album sastava A Place To Bury Strangers. Istoimeni debi stigao je praktično niotkuda i ekspresno inaugurisao trojicu momaka iz Bruklina u velike nade scene koja se negde označava kao nu-gaze.
Iako su, kao i mnogi protagonisti tog nesrećno nazvanog revival pokreta, patili od manjka originalnosti, APTBS su bili dovoljno bučni, sirovi i energični da je na preveliku fascinaciju trojstvom Jesus & Mary Chain, MBV i Slowdive moglo da se zažmuri, i umesto nje promoviše kovanica “najglasniji bend u Njujorku”.
Pored toga, (ponekad previše potencirano) oslanjanje na efekte gitariste i pevača Olivera Ackermanna, tvorca gitarske pedale Death By Audio (čiji su korisnici, između ostalih, U2 , Wilco i NiN), govorilo je da se iza emo-goth imena ove trojke krije nešto više od pukog omaža herojima rane mladosti.
Ovoga puta Ameri nastupaju u okviru mejdžor etikete pod teretom naraslih očekivanja i budnim okom medija koji su ih pre dve godine prigrlili, što je sve skupa rezultiralo osetno kultivisanijom i prijemčivijom pločom.
Njihov identitet u proteklom periodu nije pretrpeo dramatične promene, ali je njegova skromnost sada prikrivena dobrim aranžmanima i melodijama koje se momentalno urezuju u svest. APTBS se nisu odrekli vrlina koje su krasile prvenac, ali glavna karta novog izdanja sasvim je očigledna, i leži u nezanemarljivom hit potencijalu koji se nalazi u gotovo svakoj pesmi (izuzetak je naporna Ego Death).
Bilo je za očekivati da će Njujorčani da ulepšaju svoju larmu i mrak i u dobrom delu ova našminkana kombinacija psihodelije, noisa i shoegaza zvuči zaista moćno, toliko da na momente (In Your Heart i završne tri numere) opravdava nepotrebno sugestivan i reklo bi se pretenciozan naziv albuma.
U trenucima kada dominiraju cureovska bas linija i Ackermannove unapređene sonične ludorije zbog kojih se slušalac oseća kao da se nalazi na Perl Harboru u zoru 7. decembra 1941, stiče se utisak da APTBS nisu bili nimalo naivni kada su birali naziv za svoju najnoviju epizodu.
Stoga mestimični izlivi emo patetike, banalna mesta u središnjem delu ili preterani wall of sound po svaku cenu, usred najlepših momenata (jer shoegaze zakonik tako nalaže), naročito teško padaju, budući da remete tenziju i uskraćuju albumu status vanserijskog. Ponekad se učini da su APTBS imali odličnu viziju, ali ne i hrabrost da je u potpunosti sprovedu, jer bi to (sasvim pogrešno) moglo da se okarakteriše kao preveliko odstupanje od korena i svesno podilaženje širem auditorijumu, pa su se zaustavili na pola puta između debija i željenog ishoda.
U generalnom zbiru Exploding Head zato deluje kao paradoks – manje uzbudljiv i konzistentan od prvenca, ali s konkretnijim pesmama, odnosno autorski zreliji. Šteta, jer je s malo više truda i petlje mogao da bude superiorniji u svim parametrima.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
tunajt am gona parti lajk itz..... (gost)
| 02.11.2009. 15.05.34
sto perl harbour '41?
ima i blize / skorije varijanta:
npr. palilula 1999.
-
smor je shoogays (gost)
| 02.11.2009. 16.24.38
dajte neki kontroverzan album da se malo sibamo na komentarima. zamrijet ce vam sajt totalno.
-
Nikola (gost)
| 02.11.2009. 16.38.56
Do jaja album sa jadnim tekstovima. I live my life to stand in the shadows of your heart..WTF, Backstreet Boys?
Recenzija po meri (kao i uvek)
-
ctrlaltdelete (gost)
| 02.11.2009. 16.57.39
Bolje ovako dobar album sa 0 komentara nego neka glupost ala The XX ili S.A.R.S. sa 200. Popboks po meni radi svoj posao odlicno. Pozdrav za urednike.
-
@tunajt (gost)
| 02.11.2009. 18.19.49
ma nisu palilulu gadjali, nije imalo sta da se pogodi, bio ja :)
-
I. (gost)
| 02.11.2009. 20.03.31
dobar zakljucak
-
Vladica (gost)
| 02.11.2009. 21.51.16
Pocinjem da mrzim rec pretenciozno! Primetio sam da gotovo svaka kritika u textu sadrzi tu rec , koja mi sve vise ide na zivce jer i ne razumem bas toliko tu pretencioznost. Inace recenzija je solidna, kao i vecina njih dosta toga ne razumem , po meni isuvise tu ima price ni oko cega , jednostavno neke stvari su takve da reci malo mogu pomoci! Ocena rekao bih opravdana.Po meni je ovo jedan od najboljih albuma ove godine! Bas sam obilazio POPBOKS u nadi da kojim slucajem nije zaboravio na ovaj sjajan album! Inace nakon preslusavanja ovog albuma potrudio sam se malo vise cuti sta o ovom bendu i moram reci da sam poprilicno zadovoljan ,posebno prvim albumom po meni boljim od Exploding Heada! Glasno i masno!
-
Ride-r (gost)
| 03.11.2009. 00.03.24
@smor je shoogays
eto ti Veliki Brat pa se 'sibaj' kontroverznim komentarima koliko hoces.
-
tijanic stefan (gost)
| 03.11.2009. 01.49.54
bekstrit bojs vise znace i sugejzerima i tinejdzerkama vise nego sto ce ikada ovi smaraci.
50-ogodisnji sugejzer ce se garant setiti nekog teksta bekstrit bojsa, dok mlacenja mesta za strancev pokrov nece.
-
kleo (gost)
| 03.11.2009. 11.40.41
Sjajno sto se neko setio da uradi recenziju ovog albuma, po meni najboljeg u godini! I boljeg od prvog, na kome je samo poneka pesma valjala! Mislim da zasluzuje vecu ocenu, posto je jedino 6. pesma slabija, mozda 9... Savrsen spoj uticaja 80-ih, melanholije i buke! Meni ne smeta njihova potreba da ostanu pravoverni ili kako je to vec recenzent srocio, imaju dovoljno hit potencijala i bez toga pa ne vidim razlog da im se zamera sto nisu vise popasti (jer da, svetu sigurno treba jos jedan Coldplay). Ljudi sviraju, i to sjajno koliko sam ja skapirala, nesto sto vole i u cemu su dobri, cemu ta prozivanja jer ostaju u granicama zanra?? U svakom slucaju, slusajte i uzivajte, znam da ja odbrojavam dane do koncerta gde postoji realna opasnost da se upiskim od srece!!
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.