Polovina Dvojca bez kormilara, bivši Playboy koji je, između ostalog, sarađivao sa Darwood Dubom i Goriborom, govori o Aljasci, hokejaškoj ligi u SFRJ, Dukeu, Mingusu i Coltraneu
Omiljeni album i pesma?
Ovo je nezgodno pitanje zbog nedostatka žanrovske odrednice, a dragocene muzike ima koliko hoćeš. Ali probaćemo ovako:
Tri najomiljenija Jazz albuma :
Tri najomiljenija ne-Jazz albuma:
Koncerti koje ćeš uvek pamtiti?
Ovde nemam dileme i verujem da će se mnogi iznenaditi da nije u pitanju neki od “bitnih”, “istorijskih” koncerata po bilo kom od ustaljenih kriterijuma, ali koncerti o kojima ću pričati ispunjavaju jedan od meni najvažnijih kriterijuma, a to je iznenađenje ! Na oba sam otišao iz radoznalosti, a izašao potpuno ošamućen onim što sam čuo i video. Oba su se desila (naravno) u Beogradu, gradu iznenađenja, jedan pre oko 20, a drugi pre par godina.
Prvi je koncert Miladojke Youneed, tada malo poznate ljubljanske atrakcije u meni najomiljenijoj od njenih mnogobrojnih postava – sa dva saksofona i dva basa i praktično bez vokala, što je tada bilo dosta hrabra koncepcija. U pitanju je 1988. ili 1989. godina, negde pred izlazak njihovog drugog albuma Ghastly Beyond Belief, a mesto - Dansing sala Doma omladine. Prvi put sam tada sa ovih prostora čuo nešto što je objedinjavalo sva moja interesovanja u rasponu od punka, preko gitarske muzike do Lurijevskog Fake Jazza. Osećaj je bio kao da sam zaboravio da dišem duže od 10 minuta, pa se onda osetio da bi ipak bilo dobro da nastavim – ako ništa drugo ono da ispričam nekada u budućnosti kako su momci tada prašili.
Drugi koncert koji mi je pomerio skupnu tačku je neponovljivi doživljaj na brodu Povetarac, na levoj obali Save. Dakle, usled nekakvog nesporazuma oko svirke u Novome Sadu zalutaju na Povetarac drugari iz Njujorka o kojima u tom momentu nisam znao ništa preko toga da se zovu New York Ska Jazz Ensemble iliti NYSJE. Kasnije se ispostavilo da je to zapravo jazz filijala legendarnih Toastersa pod suverenim vođstvom tenoriste/flautiste/pevača Freddieja "RockSteady" Reitera i (nekada, u osnivanju) Rickija Faulknera. Tog dana sam redefinisao shvatanje izraza “rockin’ the boat” – oko 200 beogradskih tip-top skockanih tvrdih Ska fanova, kako muških tako i ženskih, koji kao da su pobegli iz stripa, đuskalo je preko dva i po sata koliko su nas zabavljali ljuti njujorški muzikanti. Lusteri iznad šanka su plesali u ritmu Horaca Silvera i Monka prelomljenih kroz Ska prizmu ovih neverovatnih šoumena, kao i uz gomilu njihovih originala. Na kraju su se izvinili – kao, svirali bi sigurno još (sic!) za ovakvu publiku, ali su malo umorni jer su na scenu izašli posle 19 sati klackanja u kombiju… Tough as tough can be!
Film?
Ako je samo jedan, onda to moraju biti Cassavetesove Senke iz 1959. godine – jedini pravi jazz film, improvizacija od početka do kraja. Da stvar bude još bolja muziku improvizuju sve vreme Charlie Mingus, Benny Golson, Shafi Hadi, Dannie Richmond… Film koji kao veliki uticaj na njihovo kasnije delo neizostavno spominju, između ostalih, npr. Martin Scorsese i Jim Jarmush… Drugi, odmah iza njega mi je biografski film Kena Russella Divlji Mesija, koji toliko zrači mladalačkim optimizmom Henrija Gaudier-Brzeske, prerano poginulog londonskog vajara (inače rodom Francuza), da ga najtoplije preporučujem kao ozbiljan instant anti-depresiv!
Knjiga?
Opet je baš teško da se napravi neki uži izbor. Ja puno čitam (nemam uopšte televizor ni radio) pa mi svašta proleti kroz šake. Izbor za pusto ostrvo je Vianovo Vadisrce u prevodu Danila Kiša, ali tako je teško ograničiti se… Skoro sam, recimo, pročitao neverovatan roman njujorčanina Edgarda Vege Yunquea kome me je privukao krajnje bizarni naslov - Koliko god obećavala da ćes da kuvaš i plaćaš stanarinu popušila si jer se Bil Bejli više ne vraća kući. Saga o nepravednosti života, o nemogućnosti da se prenebregne, ali i zaobiđe sudbina. Briljantno i surovo – njujorški…
TV/radio emisija?
Nemam te aparate… da, zaista – nemamo fizički te aparate u stanu. Ovo ponavljam iz iskustva – kad mi ljudi pričaju o nekim programima i emisijama koje su ih se ovako ili onako dojmile uopšte ne uspevaju iz prve da shvate da moraju sve da mi objasne, jer NEMAM aparat. Prosečno ukapiraju iz treće… ovi što gledaju/slušaju manje.
Sajt?
www.saxquest.com
www.saxophones.co.uk
www.usahorn.com
www.junkdude.com
www.popboks.com
www.weather.com
www.ciklonaut.com
www.cikloberza.com
www.fixedgeargallery.com
Hobi?
Biciklizam, ornitologija (naročito papagaji i Corvidae – porodica gavrana), imati psa (ovde namerno ne stoji kinologija jer me taj vid bavljenja psima - ili barem njegov ovdašnji oblik - uopšte ne zanima).
Putovanje koje bi voleo da se ponovi?
Pa možda poduže cunjanje po severozapadu Francuske – Normandija, Bretanja, pa nazad sve do Pariza… ali uvek bih putovao negde dalje. San mi je da leti odem na Aljasku, na slapove koji formiraju kasnije impozantnu reku Yukon. Tamo se u određeno doba leta, kada lososi uz te slapove idu na mrešćenje, skupe Grizliji iz šire okoline. Prizor je potpuno neverovatan (video sam samo fotografije) i moguće im je prići na svega 200-300 metara, jer je hrane u tolikom izobilju da inače izrazito samotnjački nastrojeni Grizliji tolerišu jedni druge, ženke, mečiće, pa i ljude. Samo par stotina srećnika koji dobiju na specijalnoj lutriji sme da prisustvuje ovoj, po svemu sudeći, jednoj od poslednjih iskonskih scena na ovoj planeti…
Za koga navijaš? Kako? Ideš li na utakmice?
Navijam uvek za slabije, jer smatram da je njima to uvek potrebnije. Inače ne pratim baš nikako sport. Ćale je pokušao da me vodi par puta na fudbalske i košarkaške utakmice, ali sve se završilo kad sam se na Marakani, cunjajući okolo od dosade, izgubio, pa je bila frka… Jedno pola sezone me je, davnih dana, Vlada Stakić vodio da gledam hokej u Pioniru, kad su za Zvezdu igrali Nick Pašić, amerikanac, neki kanadski Indijanac i još jedan Kanađanin koji se, čini mi se, zvao Wilson… Bilo je zabavno (ko podnosi hladnoću), tada je još bila kompletna SFRJ liga – Slovenci, Hrvati… a i dolazio neki pristojan svet da gleda.
Pet istorijskih ličnosti koje bi pozvao na večeru?
Nikolu Teslu, Thelonious Monka, Joh Coltranea, Borisa Viana i naravno - Johna Cassavetesa!
Ko je tvoj alter-ego?
Dukke Dusse, najbolji ortak Mikke Mussea i Pajje Pakkea…
Šta voliš da misliš o sebi?
Da sam ozbiljan čovek… znam da ne dosežem baš uvek taj standard, ali…
Šta bi probao, a još nisi?
Jahanje! To mi je trip iz detinjstva koji nikad nisam realizovao pošto sam se oporavio od inicijalnog šoka da sam već negde sa 11-12 godina prerastao sve šanse da postanem džokej… Dosta sam se u životu muvao oko konja, ali jahao propisno (sedlo, čizme, ceo rad) još nisam.
Psuješ li? Zašto? Kako?
Uf, na žalost odgovor je – da… i to ume da bude dosta gadno. Probao sam do sada nekoliko puta u životu da se rešim toga, ali nekako mi teško ide. A voleo bih…
Šta voliš u Beogradu, a šta bi prvo promenio?
Volim Beograd, a promenio bih bar 2/3 “beograđana”… volim Čuburu, a promenio bih Strahinjića Bana… volim pijace, a promenio bih licemerno-hajdučki Parking Servis, promenio bih mu makar ime – ovo “servis” sugeriše neku uslugu građanima – ništa, na žalost, od toga…
Da li si zlopamtilo?
Pa nisam baš zlopamtilo, ali ne zaboravljam nikada ružne stvari. Opraštam, ali ne zaboravljam… pretpostavljam da me to čini polu-zlopamtilom ili svepamtilom.
U koga ili šta veruješ?
Verujem u snagu Namere, čistotu Duha i večnost Energije. Jednom rečju – u Ljubav… Još verujem u Lepo Vaspitanje i neumitnu propast Čovečanstva i u pečene paprike s belim lukom… UVEK s belim lukom!
Ko je prava žena?
Odgovor je – moja žena.
Zbog čega se kaješ?
Uglavnom zbog nekih stvari koje nisam uradio, ove koje do sada jesam su mi sasvim u redu, osim jedne užasne – nesrećnim slučajem sam, kao klinac od 11 godina, promašivši šišarku vazdušnom puškom ustrelio kosa. Još i danas ponekad to sanjam. Nikad više posle toga nisam uzeo oružje u ruke.
Ko je genije?
Genije je neko ko snagom uma može da se premešta kroz prostor i vreme i da pritom razume šta mu se događa, uživa u tome i ne gubi moć komunikacije gdegod da ga taj njegov um odnese. Ovome me je posredno naučio genije Vojo Stanić, po zanimanju slikar, a po opredeljenju kosmonaut. Drugi socijalno prihvatljiv naziv za ovo stanje je neuračunljivost.
Dušan Petrović je…
Čovek, muzičar, muž i ljubavnik, sin i brat, prijatelj mnogih ljudi i poneke životinje, terenski i drumski biciklista, radoznalac, poliglota, ljubitelj divljine (to je ono gde nema ljudi), ljubitelj metropola (to je ono gde ima puno ljudi), kicoš na pravilno izražavanje i neostvareni džokej, poslastičar i kondukter u tramvaju…
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Ataman (gost)
| 09.10.2009. 11.58.27
Jebemumisa, zar nije She's So Heavy na Abbey Road?
-
ivan (gost)
| 09.10.2009. 12.16.40
:)
-
Rac-q - Hiphopfob (gost)
| 09.10.2009. 13.11.11
"Obožavam svaki ton sa te ploče (uključujući i ogrebotine koje je skupila u međuvremenu)!" No comment.
-
kokan (gost)
| 09.10.2009. 13.21.10
bravo dusane care, duboki mislioce, poznavaoce jazza i cudnih puteva ljudske duse, nepresusni izvore (inace deficitarne) pozitivne energije.
od coveka koji je odsvirao contemplation manje nismo ni ocekivali.
drago nam je da miladojka youneed koncert postoji u jos necijem secanju kao life changing experience, takodje remin in light mada je to u nekoj meri generaciski.
she's so heavy je u stvari na abbey road mada je beli album podjednako inspirisan izbor.
tebi zelimo mnogo uspeha u budicem veslanju sa i bez kormilara
-
Arf (gost)
| 09.10.2009. 13.23.47
Abbey Road. Dule nije uradio domaci!
-
petkazanje@yahoo.com (gost)
| 09.10.2009. 13.41.51
preopsirno ovo, a i slabo zanimljivo.
petkazanje@yahoo.com
-
@ataman (gost)
| 09.10.2009. 13.47.59
eee ti bugari!
xexexe xD
-
profesore, profesore... (gost)
| 09.10.2009. 14.22.20
Reci Dusana Petrovica u pisanoj formi! Neprocenjivo!
-
marko chapmanovic (gost)
| 09.10.2009. 14.49.31
the beatles experti - ne nasedajte!
covek je ono rekao/napisao da vidi ko prati a ko spava (za monitorom)
-
Pedja (gost)
| 09.10.2009. 15.37.17
Opsirnije od svih ostalih, ali mi se svidelo za promenu.
-
goorman (gost)
| 09.10.2009. 16.06.58
"pečene paprike s belim lukom" Kapa dole!
-
pedja (gost)
| 09.10.2009. 16.57.20
najbolji Ukus Poznatih do sada, covek cije muziciranje relativno pratim, a izuzetno cenim, sada vidim da zna znanje - ima imanje!
-
ko je prava zena? (gost)
| 09.10.2009. 17.18.04
moj muz.
-
pretenciozan (gost)
| 09.10.2009. 20.17.03
do zla boga...
omiljeno piće?
"kafa, pošto se kuva u jazzvi"
how yes no
-
Anoniman (gost)
| 10.10.2009. 07.17.43
stvarno,da nije ovih paprika ...
loš bi ukus bio
-
akira (gost)
| 10.10.2009. 09.04.35
Za promenu ozbiljnost u ovoj rubrici. NIce.
-
jovana (gost)
| 10.10.2009. 19.03.35
...hiper senzibilan ....diiivno:)....
-
Majkl Dudkoff (gost)
| 11.10.2009. 11.46.54
konacno.
-
sh (gost)
| 11.10.2009. 12.26.53
e, respect za parking servis!
-
udovac s kormilom (gost)
| 11.10.2009. 19.38.29
mrzim plejboj
-
slacala se slaze (gost)
| 12.10.2009. 11.04.04
"pečene paprike s belim lukom" Kapa dole!
-
judy (gost)
| 12.10.2009. 13.53.40
she's so heavy je sa abbey roada! :)
-
uh uh (gost)
| 13.10.2009. 06.36.11
@ akira
"Za promenu ozbiljnost u ovoj rublici"
Niče?
-
Goran (gost)
| 15.10.2009. 16.07.48
"U koga ili šta veruješ?
Verujem u snagu Namere,....." .... Sjajno, jedan od retkih koji se nije latio boga.
-
sw (gost)
| 11.12.2009. 18.36.52
fantasticno. konacno CITLJIV ukus poznatih, sa osobom iz cije se svake rijeci moze nesto nauciti. nisam znala da je petrovic jednako sjajan covjek kao sto je muzicar. inace sam tihi fan "dvojca", uvijek obave sjajan posao. i btw, hvala mu na tako sjajnom objasnjenju veceri sa NYSJE.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.