BLACK summers'night

Maxwell je očigledno jedan od onih retkih stanovnika Bruklina koji je rođen tokom '70-ih koji se okrenuo nekom crnom muzičkom žanru koji nije bio rep muzika. Nakon ulaska u industriju, markantni lepotan portorikanskog i karipskog porekla je vrlo brzo počeo da biva obasipan hvalospevima i sa ove distance, smatra se jednim od utemeljivača podpravca koji muzička industrija označava kao „neo-soul“, zajedno sa D' Angelom i Erykom Badu.

Maxwell je bio sve ono što je američka muzička štampa bele (a i crne, iskreno govoreći) srednje klase želela od crnog čoveka: smernog, nežnog, jako prijatne spoljašnosti, dirljivog koji u svojim nežnim pesmama svojim glasom anđela slavi monogamnu privrženost, trajnu ljubav, međusobnu brigu i poštovanje.

Naravno, sve ono što je rep u to vreme jako potirao, ismevao i negirao. Belci su komentarisali u stilu: „konačno neko od tih crnaca koga možemo da slušamo“, a crnci: „konačno neko od nas koji će razbiti stereotipe u očima belaca“.

U tom odnosu snaga, Maxwell je bio nazivan i novim Marvin Gayeom, i njegov debi Maxwell's Urban Hang Suite ostvaruje duplu platinu, prodajući preko 2 000 000 primeraka.

Pošto je dospeo u društvo prekaljenih ljudi iz muzičke industrije, Maxwell je napravio strašno popularne korake na svom MTV Unpluggedu 1997. godine, kada je izveo pesme Kate Bush i eto, Nine Inch Nailsa (!).

Maxwell, naravno, nije bio novi Marvin Gaye, i posle tri albuma (1996 – 2001) povukao se skoro potpuno iz muzike, jer prosto više nije imao šta da kaže. Muzike za maženje je ionako bilo i uvek će je biti napretek.

Sada pak, Maxwell za nas ima još muzike za maženje. I ne samo to – Maxwell sprema trilogiju muzike za maženje. Album BLACKsummers'night, samo je prvi u instalaciji. Kako kažu najave, očekuju nas i BlackSUMMERS'night (koji će biti inspirisan “gospelom”) i Blacksummers'NIGHT (koji će se orijentisati na “spore stvari”).

Sad bi neko pomislio da je ovaj album pred nama orijentisan na dinamične pesme bržeg tempa, ali nije nikako, upravo suprotno. Aranžmane na albumu je potpisao Hod David, sa kojim je Maxwell radio Now pre osam godina. Drugim rečima, na njemu je prisutan visok nivo suvog profesionalizma, ali to je najbolje što možete da dobijete od ove muzike.

Ja lično ovde ne vidim ništa sem vrlo zgodnog meleza i muzičara koji ga sjajno prate - ali sve ostalo, od same “emocije” za koju tvrde da je Maxwellovo najjace oružje, preko glasa, preko izvedbe mi je previše i nedopustivo bledo.

No, to su pametni potezi čoveka koji je u industriji dugo. On zna da ne treba da se trudi previše, zna koje je njegovo mesto na sceni, koja je njegova uloga i on to isporučuje.

Dakle, bez iznenađenja - BLACKsummers'night  je jedna prijatna, lagana, pitka “make-up break-up” muzika i ništa više od toga.