Chemical Warfare

Bežeći od učmalosti kalifornijskih predgrađa, buntovni Maman se sredinom 90-ih mota oko Soul Assassins kampa kao šegrt DJ Muggsu na vrhuncu slave Cypress Hilla. Muggs je zahvaljujući svojoj mračnoj estetici oduvek gajio dobre odnose sa njujorškim reperima i tim kanalima ubrzo šalje perspektivnog producenta na praksu kod tada neprikosnovenog kralja klaustrofobičnog Queens Bridge zvuka Havoca (Mobb Deep).

Mlađani Alchemist prolazi kroz inicijaciju tako što godinu dana volontira zaključan u nekom vlažnom podrumu gde živeći na vodi i lošoj travi štancuje matrice rođacima, ortacima, dilerima i ljubavnicama Havoca i Prodigyja.

Šansu za proboj dobija 1999. godine producirajući The Realest, možda najzapaženiju numeru na albumu već posustajućeg Havoca i Mobb Deep. Godinu dana kasnije, Alchemist polaže ispit za majstora gangsterskog zvuka sa Keep it Thoro – prvim singlom Prodigyjevog solo albuma H.N.I.C. Alchemist uspeva da ubrizga život u istrošen žanr Queens Bridge žanr uličnog repa obogaćujući ga soul semplovima i gangsterskim filmskim temama koje uspeva da ukalupi u strog minimalistički kanon podžanra.

Pošto je postao omiljeni mejnstrim producent koji traga za izletom u opasno, Alchemist tokom narednih godina sarađuje sa svim značajnijim reperima na sceni i radi remikse za Linkin Park i Morcheebu. Vrhunac komercijalnog prepoznavanja Alchemistove veštine dolazi sa ponudom Eminema za upražnjeno mesto mesto didžeja na Anger Management turneji i angažman koji je dobio od Rockstar Gamesa da bude muzički producent najnovijeg nastavka kultne kompjuterske igre Grand Theft Auto.

Chemical Warfare reflektuje producentov novostečeni status. Za razliku od pređašnjih albuma koje su za cilj imali dubinsko sondiranje Queens Bridge scene, ovo izdanje mapira celokupan savremeni američki hip hop. Tako prvi singl Smile, u Kanye Westovskom maniru, cilja na širu publiku sa nu soul povratnikom Maxwellom i brzopoteznim čikaškim reperom Twistom.

Na drugoj strani ovog ekspanzionizma stoji više nego uspešni izlet u dirty south teren sa That’ll Work gde Three Six Mafia i Juvenile izbacuju najbolje strofe na albumu ispred svih njujorških emsijeva.

Ipak, za hip hop zajednicu najveći interes leži u standardnijim numerama. Alchemist je jedini producent na današnjoj sceni koji ima carte blanche kod tvrdokornog dela publike  za preko potrebnu reformu gengsta repa. Kako pronaći novi izvor tvrdoće zvuku čiji se identitet zasniva na danas arhaičnim konceptima poput punog ritma, agresivnih semplova, ili u slučaju Zapadne obale psihodeličnim funk prerađevinama?

Već neko vreme Alchemist nudi odgovor u vidu svedenijeg stila koji hvata korak sa vladajućim  sintisajzer mejnstrim repom preko sintetičke noir estetike niskobudžetnih horor i akcionih filmova 80-ih.  Ovde nema spektakularnih primera nove paradigme kao na prošlogodišnjem Prodigyjevom HNIC 2 ali kuriozitet predstavlja otvaranje ovog kanala za rehabilitaciju davno zaboravljenih izvođača iz G funk ere poput Tha Dogg Pound i kraljice ranog Deathrow records Lady of Rage.

Alchemist tako pravi uslove za za sintezu dve duhovno srodne hardcore estetike sa rivalskih obala: kalifornijski ekstremni „murder rap“ iz prve polovine 90-ih (oličen u izvođačima poput Mc Eihta, Spice 1, Thug Life itd...) i njujorške Queens Bridge tradicije. U ovom kontekstu, potencijalno najznačajnija numera na ovom albumu jeste saradnja Alchemista i Madlibovog mlađeg brata Oh No (Under Siege) kao najava njihovog zajedničkog konceptualnog izdanja.

Sudeći po ovoj numeri, inspiraciju su našli u mitološkom Los Anđelesu njihovog detinjstva koje je svet upoznao preko filmskog serijala Smrtonosno Oružje i albuma NWA, a novije  generacije putem video igrice Grand Auto Theft: San Andreas. Nadajmo se da će taj fokusiraniji projekat pružiti više prostora za Alchemista da razradi koncepte koje je samo skecirao na ovom izdanju.

Audio:

• MySpace