Debi londonskog electro pop dua donosi još jedan izlet u 80-te
Pošto ju je nekakvo „veće staraca“ proglasilo jednim od favorita u trci za „zvuk 2009.“, za La Roux je pola posla i pre objavljivanja albuma već bilo obavljeno. Delovalo je da je ušla u mrtvu trku sa Little Boots, seksi plavušom koja takođe dolazi iz sfere elektro popa, što je obema moglo samo da koristi.
Singl Quicksand objavljen ove zime, najavio je album sedam meseci pre njegovog izlaska, a mi zainteresovani gledatelji mogli smo da upoznamo mršavu riđokosu sirenu nakostrešene kose, koja ispred kičastog chromakeyja falšira na matricu, kojom dominiraju sintisajzer i ritam mašina.
Ona je Elly Jackson, a zajedno sa Benom Langmaidom čini duo La Roux. I sledeći singlovi In for the Kill i Bulletproof su ostali na zacrtanom kursu – napred u prošlost. „Ne slušam ništa sem muzike iz 80-ih“ kaže Elly. Nije morala da bude toliko direktna.
Svi će vam reći da La Roux zvuči kao rani Depeche Mode, Yazoo ili Heaven 17, ali posle par preslušavanja istoimenog debi albuma uvidećete da pored melodičnog sintisajzera i ubitačnog ritma, ovi uzori imaju i neku dubinu (blues vokal Allison Moyet i mračnu poetiku Dave Gahana i co.) koje jednostavno nema kod La Roux.
Elly će pokušati da vas ubedi da bi njih dvoje „bili mrtvi bez kanalisanja emocija u muziku“, ali teško ćete na ovom albumu naći autentični emotivni upliv kad se susretnete sa šablonskim tekstovima i glasom koji nije dorastao ambicijama. Ako se inovativnost bazira na odsustvu gitara, onda ništa novo čuli nismo, jer Colorless Colour, I am Not Your Toy i As If By Magic se jedva razlikuju jedna od druge.
U Fascination glas puca po šavovima, utvrđujući vas u želji da nikad ne čujete Elly uživo. Tigerllily sadrži narativni deo sa muškim glasom, koji zvuči kao imitacija repovanja Vincenta Pricea u Jacksonovom Thrilleru, i iako u časnu nameru autora ne smemo da sumnjamo, danas to može samo da odaje jedan groteskni utisak.
I sve ove nedostateke Elly će pokušati da nadoknadi svojom predizajniranom pojavom, što joj je donelo izvestan uspeh. Singlovi koji se vrte već mesecima u klubovima upućuju na dva zaključka.
Prvo, i pored neviđenog kiča koji je za njih karakterističan, 80-te su neuništive.
Drugo, pop zvezda ne mora biti lepa, niti ženstvena, može komotno da izgleda kao sestra bliznakinja glumice Tilde Swinton.
Mora se priznati da stihovi „oh i make mistakes and you say its just growing pains when i feel ashamed you tell me its just growing pains” odjekuju iskrenošću.
U to ime, sedi Elly, prelazna ocena.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari