Roadsinger (To Warm You through the Night)

Tridesetak godina samoizgona u alternativnu duhovnost i humanitarno-misionarskog rada u dobrobit islamskog sveta kanda su u Catu Stevensu (danas Yusufu (Islamu)) probudili onaj poriv neizbežan za svakog trubadura pravog kova – želju za povratkom kući. Iako dobro prihvaćen na oba fronta (i kritičarskom i fanovsko-potrošačkom), prethodni An Other Cup (2006), zapravo je, sada je to očigledno, bio tek skica i priprema terena za Roadsingera.

Krštenica, pređena kilometraža i izabrane staze su učinile svoje. Promene koje 61-godišnji Yusuf pokazuje na ovom izdanju možda nisu toliko burne i korenite kao manjenje imena, vere i životnog stila, ali jesu primetne, značajne i suštinske.

Muzički gledano, Yusuf ne iznenađuje, niti izneverava. Roadsinger je starovremenska ploča, ali je do transformacije došlo na jednako važnom, idejnom planu.

Na kanonskim ostvarenjima (poput Tea for the Tillerman, tog neizostavnog muzičkog bukvara za sve sadašnje trubadure zapadnog sveta), Cat Stevens je pojao o izmaštanim svetovima, snolikim pejzažima, utopijskom saglasju čoveka i čoveka, čoveka i prirode... Roadsinger, pak, predstavlja autora potpuno svesnog trenutka u kom se vratio u zapadni svet, u tu imperiju na zalasku moći. I ne samo da je svestan, već i voljan da tu nimalo originalnu, ali posve tačnu dijagnozu sroči u sedam od 11 pesama.

Izuzetak bi bile bravurozna, onirična minijaturna završnica Shamsia, pojednostavljena country melodija na temu nužnosti kulturološke različitosti All Kinds of Roses, utopijska i krhka The Glass World, te možda i ponajbolji trenutak sveukupno: šaputavo- džezirana Dream On koja stoji kao maestralno odabrana i promišljena kopča sa onim što je Cat Stevens nudio na svojim izdanjima 30 i kusur godina ranije, na vrhuncu slave i moći.

Yusuf je rezigniran stanjem sveta koji ulazi u njegov vidokrug, a kao spas predlaže već viđenu recepturu – samospoznaju, ljubav među sapatnicima i više međusobnog razumevanja.

Arhaično i naivno, oko toga spora ne može biti, ali Yusuf na svojoj strani ima čudesno očuvan glas (vredi poslušati The Rain, recimo, u kojoj vokal, pretpostavljen ozbiljno naoštrenim gudačima, deluje neverovatno mladalački). Njegov mek i sugestivan glas uverava da ovde nije reč o lažnom/kalkulantskom dušebrižništvu; naprotiv, on uspeva da ubedi u iskrenost svoje zabrinutosti nad sudbinom sveta iz kog je utekao još u pluskvamperfektu, a sada ga posećuje u ulozi putujućeg pevača.

Njegovo vajkanje nad činjenicom da u ovom svetu u kom sunce ne sija niko ne zna svoje komšije i niko nema vremena (u World O’Darkness), ili pominjanje nove Nojeve barke i njenog sastava (u The Rain), prolazi kao kredibilno i proživljeno. Kao i preterivanje u slučaju očaravajuće naivne i didaktične Be What You Must gde mu podršku pruža dečji hor.

Roadsinger je dostojanstveno izdanje veterana kome se na račun minulog rada i odvažnosti da po svaku cenu pliva uzvodno daju oprostiti i očita autodramatizacija i blaga pretencioznost (u naslovnoj numeri Yusuf peva o sebi kao o putujućem pevaču/hodočasniku koji je i glasonoša i prorok) i/ili naginjanje nad bezdan šlagerskog countryja u Thinkin ’Bout You.

Yusufov Roadsinger ne poseduje beskompromisnu emocionalnost Damiena Ricea, recimo; nema ni opčinjavajuću snagu oproštajnih dela Johnnyja Casha, ali predstavlja ostvarenje koje godi i koje ne razočarava.

Ono nam nudi znalački upakovan i tempiran milozvučni country pop koji ima potencijala da u pohvalu udruži i višedecenijske sledbenike i novopristigle poštovaoce (Roadsinger je debitovao na desetom mestu britanske liste albuma).