(PGP RTS)
Nakon velikih albuma Bjesova o Ničemu i Bogu, evo ploče o Ljubavi
Never Become Emotionally Attached to Man, Woman, Beast or Child
The Brian Jonestown Massacre
"Ako jezike čovječije i anđelske govorim a ljubavi nemam, onda sam kao zvono koje zvoni, ili praporac koji zveči. I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja, i ako imam svu vjeru da i gore premještam, a ljubavi nemam, ništa sam. I ako razdam sve imanje svoje, i ako predam tijelo svoje da se sažeže, a ljubavi nemam, ništa mi ne pomaže."
Pavle
"There are many here among us who feel that life is but a joke"
the thief he kindly spoke
"I just kinda died for you
You just kinda stared at me"
Foo Fighters, Aurora
"She always found him. She’d come pale and naked from the trees into the water like some dream old prisoners harbor or sailors at sea. Or touch his cheek where he lay sleeping and say his name. Holding her arms aloft like a child for him to raise up over them the nightshirt that she wore and her to lie cool and naked against his side."
Cormac McCarthy, Suttree
Nije lako definisati Bjesove. Njihova muzika je alternativni rock u najpunijem smislu obe reči, ali generalno nisu naročito primamljivi publici koja se izjašnjava kao alternativna, niti pokazuju tračak ambicije da tu bilo šta menjaju. Ako ih pustiš negde gde se voli Riblja Čorba, ljudi će uživati. Ako se puste pored Swansa, Toola ili Alice in Chains, recimo, primetno je da u najmanju ruku nema veće razlike u kvalitetu, a i estetika je srodna. Današnji globalno pomodni metalni alternativci jedva da se mogu porediti s njima.
Bolje ti je prvi studijski album otkako je Zoran Marinković obnovio grupu zaključivši, za razliku od Gorana Marića, da pravoslavni preporod kod njega ne podrazumeva odustajanje od rock’n’roll prakse. U minulom milenijumu, dva drastična albuma sede i čekaju da se priča o skoku iz očaja u veru i nadu masovnije i temeljnije sasluša i preispita u odnosu na sopstvene živote mnogih kojima bi mogla bar ponešto značiti. Moguće je da će se načekati: na putu između "srbija" i starih Bjesova stoje estradno sveštenstvo, pseudopravoslavna salonska malograđanština i parakritičarsko nasleđe Petra Lukovića.
Četvrti studijski album nastavlja da neguje emocionalnu bespoštednost kakvom se grupa odavno nametnula, uvodeći kao glavnu temu – ljubav. I to ne samo kao meta-koncept i generalno ljubav prema bližnjem, nego i baš onu ljubav o kojoj se u rock (i folk) muzici oduvek najviše peva – tzv. romantičnu, tj. partnersku.
Kad čovek malo bolje pogleda, jedan čovek i jedna žena deo su logičnog sleda u svetonazoru Bjesova, kojima istinskog sadržaja u muzici (krvi, znoja, suza; pameti...) s obe strane teorije nikad nije manjkalo.
Vazda je nezgodno, a često i pomalo glupavo, gonetati koliko je neko u svojoj muzici neposredno autobiografski nastrojen. Ipak, kad ljudi pevaju (slikaju, pišu...) o onome što znaju, osećaju ili slute, takva – šire shvaćena – istinitost uglavnom se može prepoznati. U tom smislu, ni ovde, reklo bi se, kod Bjesova nema zajebancije.
Intelektualnost i dubina Bjesova nikad se nisu oslanjali na komplikacije u domenu forme; ni ovde nema pasaža komplikovane arhitekture ni razbaškarenih pesničkih tirada. Jednostavne a moćne rifove i kratke i sadržajne tekstove svakako nije lakše stvarati nego rasplinute prog-post-epopeje; naprotiv. Biti svež a jednostavan u izrazu sve je teže kako raste broj odsviranih ideja, tuđih i sopstvenih (pitajte Metallicu).
Sačiniti kompaktnu pesmu koja se temelji na rifu još jednostavnijem od rifova Sex Pistolsa, poput otvarajuće Ako te neko zna, iziskuje ogromnu pismenost i kreativnost, a Bjesovi i jednoga i drugoga imaju u dragocenim količinama.
Album je uparen sa DVD-jem koji donosi skromne Marinkovićeve spotove za sve pesme, koji funkcionišu prvenstveno informativno. Iz njih se, naime, lepo vidi koliko ga malo zanima sofisticiranost shvaćena kao mera udaljenosti od suštine.
Upravo zainteresovanost za suštinu Bjesove od početka usmerava ka istinskoj prefinjenosti kakvu ne može obezbediti ni milion časova klavira, na primer. Recimo, Bolje ti je jedan od najbolje otpevanih domaćih albuma u poslednjih nekoliko godina. Sad, moguće je da je Marinko išao kod profesora pevanja, ali u njegovoj disciplini to svakako nije presudno. Disciplina? Umetnost kao traganje za istinom. Ili tako nešto. Sa svega onoliko straha koliko je neophodno, a možda i manje.
Primenjen na centralnu temu ovog albuma, ovakav pristup nosi posebne opasnosti. Može se, recimo, "desiti" da se napiše pesma poput naslovne, koja se ne boji nijednog ugla pitanja: kakva je moja ljubav?
Na omotu nema upozorenja "Ne probajte ovo kod kuće", ali ne piše ni "Probajte i vi". Verovatno još uvek stoji ono što mi je Marinković rekao pre nekoliko godina, kad se nije naljutio na pitanje da li bi se njegovo okretanje pravoslavlju moglo tumačiti kao eskapizam:
"Neko može i onako, a ja eto tako."
Stvarno bi bilo arogantno reći da je ovo album kakav je potreban svakome. Opet, bilo bi šteta ne napomenuti da u njemu postoji potencijal da već na prvo slušanje postane jako značajna ne samo estetska, nego i čisto životna referenca – prepuštena, naravno, na milost i nemilost različitim uglovima i zaključcima. Predstojeći zaključak, na primer, ne bi valjalo tumačiti kao univerzalan, ali biću slobodan da ga ponudim na razmatranje:
Najveće srce i najpostojanija muda ne traži umetnost, niti sport ili rat, pa ni žrtvovanje; nisu neophodni čak ni za smrt. Cele ih zahteva jedino ljubav lišena lukavstva.
Pa, ko voli...
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari