Zvezda američke elektronske scene objavio je naslednika hvaljenog albuma Spiderman of the Rings
Kada obrazovani kompjuteraš, Amerikanac preko svake mere, nema pametnija posla nego da traži sopstveni muzički izraz, onda to zvuči kao Dan Deacon. Recimo to drugačije: u ruci vam je daljinski upravljač, ne znate gde je koji TV program, gledate malo National Geographic, malo Explorer, malo History, malo Hallmark.
Mene u toj slici najviše brinu kokice, koka-kola i velika praznina koja odzvanja prostorijom.
Ako je išta dobro na ploči Bromst, onda je to umetnikova veština oblikovanja poruka postmodernog sveta u izraz popularne forme. Nažalost, pored te veštine (naslućuje se i njegovo neoklasično obrazovanje) i očigledno skupog i nadahnutog istraživačkog rada, teško da će ovaj album pomeriti granice pop-kulture na bilo koju stranu.
Dan izgleda nasmejano i spokojno, ima nerd look, pogledajte ga, za poštovanje je činjenica da je neko njegovih godina očigledno uspeo da u pesmi Surprise Stefani nagazi i na Stereolab, te je pomenuta kompozicija jedna od retkih zaista vrednih na ovom albumu, ali čak je i ona dosadna u svojoj površnosti.
Ako vam je do dobrih candy box bellova, imate širok izbor (npr. slušajte poslednji prošlogodišnji album sastava Cranes). Najgore na ovoj ploči je ipak prvoloptaško i po svaku cenu mlaćenje prazne slame sa world music bull shit semplovima koje nema veze s mozgom, i neumerene i dosadne igre sa dilej presetima.
Stil bolesnih zvukova iz video-igrica i reklama čini ovaj album postmodernstickim miš-mašom, ali to su slike novog sveta, ne moraju bilo kome da se dopadnu, pa ni potpisniku ovih redova. Album svakako ima kvaliteta. On predstavlja ambiciozan pokušaj stvaranja muzike koja će doslovce opisivati vreme u kome nastaje (kao da je to moguće), i muzički anticipirati brze promene kroz koje svet prolazi. Drugim rečima, muzika Dana Deacona teži da i sama postane world music u zastrašujućem globalističkom smislu te reči.
Ova ploča, kao i prethodna, već je našla put do publike (Dan je uzdanica nekih uglednih kritičara i internet-lobija), ali kada malo pažljivije poslušate, ona ima par bisera (pod rednim brojevima 4 i 9), većim delom je efemerna i beznačajna, a na momente izuzetno naporna i neprijatna.
Uostalom, tako je s većinom muzike koja nastaje danas, a Bromst je još jedna potvrda te teze.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
Trenutno nema komentara.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.