Solo album ženske strane švedskog electro dua The Knife
Švedska grupa The Knife je svojim drugim albumom Deep Cuts (2003) (ne)očekivano privukla pažnju svetske javnosti. Vanzemaljsko-istočnjačke melodije, specifičan tretman glasa, uvrnuti tekstovi i prijemčiva aranžmanska rešenja smestila su ovo izdanje u vrhove godišnjih lista.
Dve godine kasnije izašao je Silent Shout, album koji je sasvim opravdano naišao na još veće pohvale kritičara i dobar prijem kod publike. Na njemu je naglasak pomeren ka bizarnijim i mračnijim aspektima nagoveštenim na prethodnom albumu, a razdraganost prvog (i donekle drugog) albuma sada je gotovo potpuno zamenjena jezom i nepoznatom, strašnom lepotom.
Ova stilska kretnja nastavlja se u projektu Fever Ray, iza koga stoji polovina sastava The Knife Karin Dreijer Andersson (drugu polovinu čini njen mlađi brat Olof Greijer). Naime, kada je The Knife nakon Silent Shouta najavio višegodišnju pauzu, ljubitelji ove sveže i originalne verzije elektropopa dovedeni su u žalosnu poziciju jer je od doslednih sledbenika njihovog stila sve što vredi bilo svedeno na nekoliko manje-više nepoznatih grupa, među kojima je prednjačio sada nepostojeći Zeigeist.
Fever Ray, međutim, ne ide ravno stazom koju je Karin sa bratom utabala. Ovo izdanje jeste još jezivije i nestvarnije, ali na njemu više nema ni "k" od klupskog zvuka, niti ijedne pesme bržeg tempa, a građenje klaustrofobične atmosfere preuzima potpuno vođstvo. Najbliže starom zvuku prilaze Seven i Triangle Walks, i to pre svega zbog manje-više standardnog plesnog ritma, ali i one više liče na nešto u šta je The Knife mogao da preraste da je već nakon prvog albuma krenuo drugim putem.
To je upravo ono što će zasmetati najvećem broju onih koji od Fever Ray očekuju treći regularni album matične grupe. Sve ostalo je skoro besprekorno.
Kao što je to obično slučaj sa ovakvim izdanjima, i Fever Ray nakon prvog slušanja ostavlja pomalo zbunjujući utisak, da bi svakim narednim postajalo sve bolje i bolje... i još bolje. Ne sasvim upadljiva ali česta upotreba akustičnih instrumenata jače vuče ambijent ka melanholiji, a u najgorem slučaju može vas asocirati na lažne Indijance iz Knez Mihailove. Srećom, ovaj sindrom se direktno pojavljuje samo u Keep the Streets Empty for Me i ne kvari potpuno ovu odličnu pesmu.
If I Had A Heart
Takođe, transformacija glasa u kastrirano-mutantski i dalje ostaje omiljen i uspešan trik. Ovim se dobija ne samo efekat „vanzemaljskosti“, već se i naglašava neobičan karakter prirodnog Karininog glasa kad se pojavi u originalnom obliku.
Nema ni potrebe navoditi kvalitete i osobenosti pojedinačnih pesama koje se nalaze na ovom albumu. On savršeno funkcioniše kao celina, ne nudi hitove na prvu loptu niti promašaje, a potpuno napušta sferu klupskih singlova.
Dakle, samo se klonite nepotrebnih očekivanja, ponovite sebi: "Ovo nije The Knife", i bićete bogato nagrađeni.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Surf (gost)
| 06.04.2009. 13.12.56
Dakle, ne slušajte Jovana, ponovite sebi: "Ovo jeste The Knife", i možda se nećete smoriti.
-
zakk (gost)
| 06.04.2009. 15.42.37
Ovo je meni *znatno* bolje od The Knife.
-
Milosh (gost)
| 06.04.2009. 15.57.20
Jedan od najboljih albuma ove godine, za sad. Meni je Keep the Streets Empty for Me, i pored te peruanske frule (ili šta je već u pitanju) jedna od omiljenih pesama na inače odličnom albumu.
-
tekstovi ok (gost)
| 06.04.2009. 16.30.07
muzika !ok
-
ne preterujte! (gost)
| 06.04.2009. 21.11.58
The Knife su neuporedivo bolji! Ovo je hermeticnije...
-
rmrv (gost)
| 07.04.2009. 07.18.25
Ma tek ako si ponavljas "Ovo jeste The Knife" ces se smoriti... O cemu mi pricamo, ni za poredjenje nije, poluuspeli eksperiment u najboljem slucaju...
-
monty (gost)
| 07.04.2009. 10.13.52
sjajna recenzija!
-
Euphoric (gost)
| 14.04.2009. 20.06.23
ja nemam reci album je totalna vesela paranoja...ali bas tako...ovim izdanjem sam odusevljen kao ni jednim do sada... kao sto je napisao autor ove recenzije, kako ga vise slusam sve mi se vise i vise svidja i na kraju najvise...hheh...
nadam se da ce The Knife kao i Karin skoro posetiti srbiju...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.