Ovaj nekadašnji grunge bard, Timbaland i Justin Timberlake možda bi bili efektna kombinacija u kući Velikog brata, ali na novom solo albumu Chrisa Cornella ne događa se gotovo ništa zanimljivo, čak ni u negativnom smislu
Soundgarden je bio jako velik bend. Nastala iz obilnih ljudskih resursa embrionalne faze scene koja će kasnije postati „Seattle grunge“, skupina koju je kao pevač i autor većine stihova i muzike predvodio Chris Cornell ređala je moderne albume čija je drevna hard rock snaga gotovo mistična, dok nije došla do ispoliranog, definišućeg i definitivnog Superunknowna, jedne od ključnih ploča 90-ih.
A onda je, u izrazito mučnoj atmosferi, nakon samoubistva Kurta Cobaina, snimila Down on the Upside, album možda još bolji od prethodnog.
I to je bilo to.
Šta je Chris Cornell izgubio kad je na Soundgarden stavljena tačka? I šta je dobio? Muzički, svakako je izgubio puno više nego što je dobio.
Ali, naravno, nije sve u muzici, i to je ono što obuzdava poriv da se čovek zgrozi nad njegovom postgarden karijerom – kako solo, tako i u svojstvu frontmena rokajućeg ali prilično banalnog Audioslavea.
U potrazi za ličnom srećom, čovek valjda mora ponešto i da izgubi. Naravno da je sasvim u redu ako je Cornellu jednačina života – u kojoj je jedna od (nama) nepoznatih možda bila i sam opstanak – ukazala na ovakav put.
Kao da želi da se dodatno udalji od zvuka u kom je bio veličanstven, Cornell je novi album osmislio i snimio sa zvučnim producentom Timbalandom, a tu je, kao jagoda na šlag na torti, i Justin Timberlake u svojstvu gosta.
Chris Cornell and Timbaland Interview
Scream nije katastrofa, ali teško je reći šta jeste, pošto je prilično blizu ničemu. Ako niz pesama u kojima otprilike polovinu istovremeno aktivnih sastojaka čine dezinfikovani Cornellovi vokal i gitara, a većinu ostatka blago podešeni uobičajeni timba-asortiman nije šala, a po svoj prilici nije, onda je možda nekakav eksperiment. Ali koji je onda bio cilj?
Kao da je, eto, došlo vreme za novi album, pa ga je Cornell, eto, snimio, odabravši nov i relativno zabavan način rada i... eto.
Poštovaoci Soundgardena u Screamu mogu pronaći samo tragove njegove nekadašnje poetske siline; ljubitelji Timbalanda i Timberlakea verovatno nemaju puno vremena i volje za iščuđavanje nad ovim kuriozitetom. Osim za Cornella samog i njegove najbliže, ovo je, dakle, prvenstveno album za fanove Chrisa Cornella.
Ali... ovaj... zašto bi neko bio fan Chrisa Cornella?
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari