Sve je u redu... samo krvarim

Novi album Instant Karme jedna je od najpolitičkijih rock ploča koje možete čuti na srpskom jeziku u ovom trenutku. Nema tu mnogo uvijanja: od naslova pozajmljenog od Boba Dylana, preko prvih stihova („Ja sam rođen da ne budem poslušan"), do punkerski energične svirke koja poziva na akciju...

Zrenjanincima je nakon višegodišnjeg ćutanja i škrgutanja zubima izgleda konačno pukao film, tako da iz svake reči i tona albuma prosto kipi čist levičarski bes, koji u datim okolnostima zvuči iznenađujuće sveže i aktuelno.

A date okolnosti nisu posebno vesele, naročito ako se ima na umu činjenica da veći deo aktuelne srpske pop muzike koja bi se mogla nazvati angažovanom od bilo kakvog levičarenja beži kao od šuge. Da ne bude zabune, nema ničeg lošeg u pravoslavnoj mistici, eskapizmu, muzici nezameranja i računice, a čak i na manje-više otvoren šovinizam uvek može da se slegne ramenima i nastavi dalje. Ali kada se na takvoj muzičkoj sceni pojavi ovako starinski antikapitalistička no-pasaran ploča, to postaje kvalitet po sebi, akt rockerskog bunta čija naivnost i iskrenost razoružavaju.

Iako na prvo slušanje neki tekstovi mogu delovati nategnuto i usiljeno (počevši od naslova albuma), posle nekog vremena se na to naviknete. Jednostavno, činjenica je da nijedna srpska angažovana rock pesma nikada nije, i verovatno nikad neće zvučati kao Springsteenova Born in the USA, a da pri tome ne deluje malčice smešno. To se u slučaju albuma Sve je u redu... posebno odnosi na praktično doslovan prevod Lennonove (Johnove, a ne Aleksandra Jankovića Lenona) Working Class Hero; pokušajte da se ne smejuljite dok slušate reči: „Prvo moraš naučiti se smejati dok ubijaš/ Ako želiš biti poput raje na brežuljku"...

Srećom, jedna od najlepših pesama na albumu, Zvona slobode, dolazi odmah posle Heroja radničke klase, i tu je već sve na svom mestu: umesto nervoznih gitara i Lenonovog režanja, pesma donosi poletnu melodiju i stihove utemeljene na dubljem razumevanju stvari („Ovo je moj grad, ponosan i tragičan"). Ovo je prvi kandidat. za prolećni radijski hit.

Posebno efektno mesto na albumu predstavlja omaž Indexima kroz obradu pesme Plima, koja zrači uvrnutom jezom i gotovo onostranom atmosferom.

Album donosi i jedan zanimljiv vesternovski dvoboj glavnog negativca i pozitivca. U duhovitoj i dvosmislenoj temi Ponoćni jahač, uz mastan i spor blues gradom kao neka sablast hoda današnji natčovek – Ponoćni Jahač. Ovaj nekada običan dečko danas je verovatno lokalni japi ili stranački vojak („momak prijatnog izgleda i vrhunskog šarma"), nasuprot kojeg stoji junak pesme Ko je ko Ludi Čarobnjak, koji ima noćne more, ide na lude svirke, skače na dva, ima žene i pića, a i tajne zna...

Ploču zatvara zaumno-psihodelični outro Tamna zvezda, ali pravi kraj zapravo je pretposlednja pesma Pričaju. Ova furiozna stvar nas obaveštava da je stiglo „novo vreme – isto sranje", u kojem svakom ko se usudi da o tome progovori kažu: to je onaj što traži slobodu za slabije, drugačije, radnike, lude...

Ako vam sve ovo zvuči previše retro, možda je prerano da na rever svog markiranog urbanog sakoa kačite dedinu spomenicu, ali pogledajte šta se dešava po Wall Streetu, londonskom Cityju i u Frankfurtu: Fukuyama je u kanti za smeće, a sa Kapitala se uveliko duva prašina.

Naročit kvalitet ovog izdanja predstavlja impresivan spisak bonus pesama (čak 11!), kao lep presek karijere jednog od najpoznatijih vojvo-pop bendova iz 90-ih godina.

Audio:

• Instant Karma MySpace