Suffering Upon the Throne of Depravity

Članovi svih naših ozbiljnijih death metal bendova verovatno mogu da se potrpaju u jednu osrednju maricu (sve sa instrumentima), ali to ne znači da ova malena zajednica nije proizvela materijal vredan pomena. Svoj najjači kreativni momenat srpski death metal je doživeo u samom nastanku, otprilike u vreme kada je na Floridi ili u Švedskoj bio na vrhuncu.

Iako produkcijski inferiorni u odnosu na ostatak sveta, kragujevački sastavi Mortuary i Dead Joker, čačanska Necrophobia i Beograđani Bloodbath uspeli su da stvore scenu u zemlji u kojoj se burek naplaćivao novčanicom sa jedanaest nula i u vreme dok je downloadovanje još bilo samo košmar profitabilnih kompanija.

Mnogi matori metalci danas se sa setom sećaju tih vremena, kada se svaka kaseta cenila kao Žuta osa u dijaspori, kada se štekalo nedeljama da bi se otišlo na koncert i kada je svako mogao da pokaže koliko stvarno vredi bez podlog trigerovanja bubnjeva ili mađioničarskih trikova u postprodukciji. Međutim, čini se da je u modernom hiperaktivnom dobu, u kome se čak i probe mnogih bendova mogu pronaći na ruskim sajtovima, mladim sastavima teže nego ikada da se izbore za mesto pod suncem. Zbog toga činjenica da beogradski Daggerspawn, grupa koja uz novosadski Disdained i nešto starije sugrađane Sacramental Blood danas predstavlja okosnicu najekstremnije gitarske forme u nas, izdaje svoj prvenac za dve američke etikete treba u startu dovoljno da kaže o njihovom potencijalu.

Sevared Records i njegov ogranak Butchered Records su dva žanrovski precizno određena izdavača stacionoirana u državi Njujork, sa finom distribucionom mrežom koja će momcima iz Daggerspawna sigurno omogućiti publicitet o kome su do pre nekoliko meseci mogli da sanjaju. Težište ovih muzičkih firmi je jasno, što je jasno nakon letimičnog pogleda na potpuno nečitljive nazive bendova i zastrašujuće naslovne strane, i Beograđani se savršeno uklapaju u njihov katalog.

Za početak (i prvi vizuelni kontakt), tu je omot inspirisan Lovecraftom, delo tatu majstora Jona Ziga, čije su ilustracije već krasile knjižice poznatih kolega iz branše (Suffocation ili Disgorge). Ipak, koliko god naslovnica izgledala ubedljivo, muzika je daleko važniji parameter, i ona u ovih 25 minuta (ne računajući bonus live materijal) nudi beskompromisan brutal death metal na tragu mašinerija Cannibal Corpse, Vomitory ili Dying Fetus. To podrazumeva furiozne rifove, pomahnitale solaže i bubnjarske blastbeatove koji kreiraju surovu i svirepu atmosferu i ne ostavljaju previše prostora za melodije i predah.

Awakening

Iz sviračkog ugla bi valjalo pomenuti pojedina zanimljiva rešenja na gitarama i prilično siguran brutalan vokal, što je naročito pohvalno, s obzirom na to da je to mesto često bivalo bolna karika u našem death metalu. Glavni problem leži u krajnje sintetičkom zvuku programiranih bubnjeva i ne baš najsretnijem balansu gitara i vokala.             

Polje na kojem bi Daggerspawn mogao da se razvija kada njegovi članovi u dovoljno ovladaju svojim oružjima i ka kome se bojažljivo osećaju pretenzije na ovoj ploči predstavlja znatno izazovniji (i podjednako brutalni) technical death metal u maniru Šveđana Spawn of Possession (koji su možda i uticali na naziv grupe) ili Poljaka Decapitated.

Ovako, njihov debi će teško animirati nekoga ko se ne pronalazi u čistoj agresiji i stilski skučenom području, i velika je mogućnost da ga šira publika okarakteriše kao banalan i jednodimenzionalan. S druge strane, pozitivne reakcije od fanova su gotovo zagarantovane. Kako god se uzme, kreativni kapacitet Suffering Upon the Throne of Depravity je na sasvim solidnom nivou, ali je u isto vreme evidentno da metalci iz prestonice mogu još bolje.

Audio:

• Daggerspawn MySpace