A Modest Proposal

Na marginama istorije jazza krajem 70-ih i početkom 80-ih godina, počeo je da se razvija novi izraz, koji se formalno nadovezivao na glavnostrujaški fusion, ali je mnogo više dugovao tendencijama na njujorškoj alternativnoj rock sceni.

Saksofonista/ glumac John Lurie je s bendom The Lounge Lizards pravio muziku blisku otpadničkom no wave pokretu, Doctor Nerve se nisu sramili da najjeftinije hard rock matrice uklapaju u slojevite kompozicije, a Curlew su u svom loncu krčkali i noise rock i avangardu.

Za razliku od jazz rocka koji je i u najkomercijalnijim varijantama bio poprilično ozbiljan i ambiciozan, a neretko se gušio u nesuvislim izlivima virtuoznosti najistaknutijih aktera, ovi njujorški odmetnici stavili su kolektiv ispred pojedinca, a humor i dobra zabava su im bili važniji od visokoumetničkih pretenzija.

Krajem 90-ih, kada su rodonačelnici i sledbenici neimenovanog podžanra već posustajali, a guru njujorških avangardista John Zorn pretio da ovoj muzici manirističkim pristupom oduzme spontanost i oštrinu, svežu krv je doneo bruklinski sastav Gutbucket.

Kao i početkom 80-ih, kad su John Lurie i Arto Lindsay od saksofonskih brzaka i čudne škripe električne gitare napravili ludu zabavu, i Gutbucket se kreću stazama neobuzdanog hedonizma. U njihovoj muzici ima mesta za pravoverni pankeraj, komercijalni rock, free jazz deonice, pitke latino melodije i jevrejske narodnjake.

Ali nije prost skup velikog broja žanrovskih odrednica ono što Gutbucket čini intrigantnim bendom, već način na koji on tretira ove šarolike muzičke predloške. Ako već nije lako, onda je makar očekivano da bend koji ima veze sa jazzom napravi artistički otklon od neposrednosti narodne muzike ili najjednostavnijeg rocka.

Momcima iz Brukina to kao da nije previše bitno. Ono što se popularno naziva guilty pleasure, to je njima jednostavno – zadovoljstvo. Album A Modest Proposal je kruna takvog pristupa muziciranju.

Neke pesme, poput milozvučne retro rock balade Doppelgänger's Requiem ili bezbrižno poletne More More Bigger Better Faster with Cheese, pridobijaju slušaoca isključivo prostodušnom lepotom osnovne melodije i jednostavnim aranžmanima. Ali na najvećem delu albuma glavni adut Gutbucketa je ređanje i vickasto sučeljavanje kontrastnih deonica.

Pesme koje počnu prijatnom, laganom melodijom nakon par minuta postaće brzopotezni pankeraj, a neće biti iznenađenje ni ako saksofonista Ken Thomson čitavu ujdurmu začini pokojim free solom. Lucy Ferment? se nakon uravnoteženog početka pretvara u ekstatični narodnjak, a hardrockerska Brain Born Outside of Its Head kulminira zabavnim solom Erica Rockwina na električnom kontrabasu.

Šta god da rade, Gutbucket to čine s pravom dozom humora. Čak i kad zagaze u nešto kompleksnije vode, kao u pesmi Side Effects May Include, to zvuči poput dečje igre i ne traje predugo, pa slušaocu nije potreban preveliki napor da se prepusti melodiji.

A Modest Proposal je album koji istovremeno poštuje žanrove koje obrađuje i izmiče klasifikaciji. Kao takav bi mogao biti privlačan i za jazzere i za rockere koji umesto kalupa tragaju za avanturom, ali nadasve za sve one kojima su od visokoparnog intelektualizma draži vic i dobro raspoloženje.

Audio:

• Gutbucket MySpace