Norvežanin Lindstrom nije hteo da mu debi bude samo zbirka singlova
Skandinavske zemlje su poslednjih decenija dale izuzetan doprinos pop sceni, a nekoliko proteklih godina je ova tendencija naročito primetna kad je reč o elektronskoj i plesnoj muzici. I uz sve stereotipe o hladnom narodu iz hladnih zemalja koji se („nije ni čudo”) bacio na takvu beživotnu muziku, mora se priznati da upravo oni unose novi život i toplotu u navedene žanrove.
Lindstrøm je norveški producent, poznat između ostalog po saradnji s Prinsom Thomasom, sa kojim je potpisao više izdanja. Proslavio se 2005. godine hipnotičkim komadom I Feel Space i učestvovao u popločavanju puta novog pravca poznatog kao “space disco”, koga ne treba brkati sa istoimenim žanrom s kraja 70-ih. Ipak, pored svega toga Lindstrømu je Where You Go I Go Too prvo samostalno dugosvirajuće izdanje. U pitanju je celina sastavljena od samo tri pesme, a naslovna numera traje čitavih 29 minuta.
Upravo ona sačinjava srž albuma, i ostale dve kompozicije se u izvesnoj meri mogu doživeti kao bonus, ili možda bi bolje bilo reći bis, jer pozajmljuju segmente iz prve pesme, mešaju ih s novom energijom i izvedene su na eksplozivniji način (njih dve traju “samo" deset, odnosno petnaest minuta).
Na pogrešnom smo putu ako kažemo da WYGIGT predstavlja putovanje kroz predele epskih harmonskih progresija, setnih zvona, disko bas-linija, odzvanjajućih arpeđa, sinkopiranih gitara i čega još ne, iako je sve od navedenog potpuna istina. Ima li tu čega novog, sve smo to čuli već stotine puta – pitate se. I istina je, nijedan segment ovde nije revolucionaran niti je ijedan sloj sasvim nov, ali oni se toliko elegantno podvlače jedan pod drugi, manje ili više primetno tu obitavaju i zatim se stidljivo povlače u tišinu, da ovu celinu nema smisla ocenjivati kao sumu apstrahovanih delova.
Da li bi se onda to moglo ovako izraziti: prva tri minuta autor gradi osnovu kompozicije, bez oslanjanja na ritam-sekciju, ispoljavajući “space” ali još ne i “disco” aspekt; to se zatim polako menja, da bi se nakon prvog vrhunca i euforičnih epskih melodija doživljaj opet umirio od petnaestog do dvadesetog minuta, pa se zatim dobitna tema još jednom oživela i doživela svoju kvazireprizu; nakon toga se kompozicija opet polako uvlači u prvobitnu formu. I opet je o njoj rečeno svašta istinito i ništa važno.
Pa možda bi onda valjalo pomenuti uticaje?
Ali ne gubimo više vreme, jer važno je samo sledeće: WYGIGT uspeva da ni u jednom trenutku ne postane pozadinska muzika; ona nudi bogat arsenal tema i raspoloženja bez njihovog veštačkog sjedinjavanja; ona uspeva da odoli potčinjavanju pod prvobitnu namenu plesne muzike (u koju delimično spada).
WYGIGT je muzika za slušanje. Mračna soba i mir će biti dovoljni, ali bih uz nju ipak preporučio trčanje i dobre, zatvorene slušalice.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Lindstrom & The Johnsons (gost)
| 17.02.2009. 12.47.34
Ima li nešto manje sexy od muških tabana?
-
malisa (gost)
| 17.02.2009. 13.01.37
Pa, dobro bre, zar ovakav album nije mogao bolje da se opise?! Da ga nisam slusao, ne bih imao pojma o cemu se radi, tj. pomislio bih da je neko pretenciozno davljenje. Nimalo mi se ne svidja tekst. :((
-
cho'ek sa dedinja (gost)
| 17.02.2009. 18.21.14
super plocha!
-
osmatrač (gost)
| 18.02.2009. 09.29.25
izti milhaus
-
mrvica (gost)
| 19.02.2009. 14.29.15
dobar je lik
-
Goran (gost)
| 18.03.2009. 08.13.10
Fantastican album, a po mom misljenju je uradio ono sto J.M.Jarre nije uradio nikad (daleko da ja ocenjujem rad J.M.Jarre, moderno,cisto electro,bez unjkavosti. Ukratko, ovo je ono kako bih ja voleo da cujem od J.M.Jarre
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.