Bekstvo na Alkatraz

Sajt Bopaboo nedavno je pokrenuo akciju koja bi mogla da otvori novi front u ratu izdavačkih kuća i korisnika digitalne muzike. Njihova ideja na prvi pogled deluje bezazleno, a pomalo je neverovatno da se toga niko ranije nije setio: nameravaju da svoje stranice otvore za veb-prodaju mp3 fajlova pod sličnim uslovima kao što su ljudi ranije prodavali stare ploče.

Imate gomilu muzike u mp3 formatu? Zašto je ne biste prodali?

Fanovi muzike oduvek su koristili pravo prve kupovine, koje im, prema svim zakonima o intelektualnoj svojini, dozvoljava da neometano prodaju svoje stare CD-ove, kasete i ploče, a da pri tome ne ostaju dužni vlasnicima autorskih prava. Problem je u tome što se ista pravila ne mogu odnositi na „fizičku“ i digitalnu muziku. Razlog je jednostavan – kada neko proda staru Elvisovu ploču, ona više nije kod njega, a kada proda mp3 fajl s Elvisovom muzikom, on i dalje može da ga sluša kad god poželi. Šta je onda uopšte prodao?

Direktor Bopabooa, 28-godišnji Alex Meshkin, tvrdi da zakon dozvoljava prodaju digitalnih fajlova pod istim uslovima kao i fizičke nosače zvuka. S tim se ne slaže čak ni Fred von Lohmann, advokat pravne grupe Electronic Frontier Foundation, koja je specijalizovana za zaštitu prava korisnika interneta.

„Koliko ja znam, o tom pitanju dosad se nikad nije ni raspravljalo na američkim sudovima“, kaže Von Lohmann. On dodaje da je inicijativa Bopabooa ipak veoma pozitivna, jer u prvi plan ističe problem koji bi uskoro mogao da postane goruće pitanje tržišta elektronske muzike.

„Ne bismo smeli da dozvolimo da izgubimo pravo prve kupovine samo zato što su second-hand prodavnice o kojima je ovde reč smeštene na internetu“, kaže Von Lohmann i upozorava: „Sve donedavno nije bilo mnogo ljudi koji su bili spremni da potroše silan novac na digitalnu muziku, ali kako vreme prolazi, neki ljudi će trošiti hiljade dolara na svoje digitalne biblioteke ili zbirke audio-knjiga; ne bi im baš bilo svejedno ako bi im neko zabranio da to u jednom trenutku prodaju“.

Da bi Bopaboo preživeo, verovatno će morati da izbegne pravni spor sa četiri najveće izdavačke kuće. Dosadašnja praksa je pokazala da internet-sajtovi koji su smišljali nove načine da prodaju muziku na kraju uvek imaju dve mogućnosti: nagodbu s izdavačima ili tužbu za kršenje autorskih prava. Jedan od najpoznatijih slučajeva te vrste bila je tužba Universala protiv MySpacea.

Informacije o tome da li je dosad bilo nekih kontakata između Meshkina i izdavača nisu jasne: Meshkin tvrdi da je bilo razgovora i da su bili vrlo pozitivni, dok mejdžori tvrde da nikakvih kontakata nije bilo.

Bopaboo je zamišljen tako da se svako ko je zainteresovan da proda svoje mp3 fajlove prvo registruje na sajtu, a zatim dobije svoju virtuelnu prodavnicu u koju uploaduje muziku koju bi da proda. Meshkin tvrdi da Bopaboo može da spreči prodaju iste pesme nekoliko puta, jer je razvio softver koji prepoznaje pesme i sprečava pojedince da uploaduju više od jedne kopije iste pesme, bez obzira na to u kojoj meri je promenjen format fajla. „Naravno, mp3 fajlove je veoma lako kopirati, a nije lako prepoznati razliku između tzv. nove i tzv. stare kopije“, priznaje on.

„Ako kupite neku pesmu na iTunesu, možete odmah da odete na Bopaboo i prodate njenu kopiju“, kaže Von Lohmann upozoravajući da se pravo prve kupovine upravo zbog toga pre svega odnosi na fizičke predmete, a ne na digitalne fajlove. On podseća i da neke prodavnice digitalne muzike, poput Amazona, izričito zabranjuju ponovno prodavanje pesama. Amazon tako od mušterija traži da prvo potpišu ugovor o korišćenju, kojim se obavezuju da će digitalne fajlove umnožavati samo za lične potrebe, kao i da ni na koji način neće s drugima deliti muziku koju kupe kod njih.

Izvršni direktor Copyright Alliance (udruženja koje okuplja izvođače i producente) Patrick Ross zakikotao se kada ga je novinar sajta CNET News zamolio da prokomentariše ideju Bopabooa. „Jasno je da se pravo prve kupovine ne odnosi na ovaj slučaj“, kaže Ross.

„U slučaju neke knjige ili bilo kog drugog umetničkog dela, vi ga više ne posedujete kada ga prodate... Osim toga, teško da će ova ideja profunkcionisati, jer će neko ko želi da kupi muziku u digitalnoj formi to uraditi preko legalnog sajta koji će platiti autorska prava vlasnicima. A ako već žele da krše pravila, onda će prosto otići na neki P2P sajt tipa Lime Wire i besplatno će nabaviti to što im treba. Nadam se da će Bopaboo propasti i pre nego što krenemo da ih tužimo. To je loš biznis-model, a i nezakonit biznis-model.“

Inače, zanimljivo je da je Alex Meshkin prvi put skrenuo pažnju javnosti kada je 2005. predvodio Toyotin NASCAR trkački tim. List Business Week objavio je optužbe koje je na njegov račun izneo jedan bivši član njegovog NASCAR tima, tvrdeći da ih je Meshkin lagao o svom bogatstvu i sposobnostima da vodi trkački tim. Toyota ga je nakon toga otpustila.

Uz slučaj sajta Bopaboo, problem downloada muzike nedavno je još jednom pokrenut kada je uprava Ostrva Man (u Irskom moru) najavila zakon kojim će svim svojim građanima omogućiti neograničen pristup online muzici, uz naknadu internet provajderima u iznosu od jednog evra mesečno. Vlada ovog ostrva, koje ima poseban status u okviru Ujedinjenog Kraljevstva, odlučila se na taj potez nakon istraživanja koje je pokazalo da svi stanovnici ostrva imaju pristup brzom internetu. O konačnoj sudbini tog predloga znaće se više nakon sastanaka predstavnika uprave Ostrva Man i velikih izdavačkih kuća.