Yes Future

Sećate li se emisije Posle dvehiljadite? Jedan od najpopularnijih TV serijala iz 80-ih je u svakoj novoj epizodi predstavljao predviđanja tehnoloških otkrića koja će unaprediti ljudski život. Milioni Jugoslovena otvorenih usta su slušali priče o high tech čudesima nalik onima iz SF filmova, a zapravo ne verujući da će ikada bilo šta od toga jednog dana stići i do njih.

Zgodna stvar s tehnologijom, međutim, upravo je u tome što postaje sve pristupačnija. Ono što je juče bilo samo predmet fantazija naučnika (poput Profesora Frinka iz Simpsonovih), već sutra je predmet ozbiljnih proučavanja naučnika na bostonskom MIT-u.

Donosimo vam kratak pregled nekih od najatraktivnijih novih tehnologija koje će već tokom ove godine naći (ili je već našla!) primenu u nekoj zapadnoj zemlji. A onda i kod nas.

Superbrzi internet: Virgin Media pokreće kablovsku broadbnad vezu kapaciteta 50 MB u sekundi (cela jedna epizoda Doktora Hua u manje od minut). Slične planove najavljuje i British Telecom. Bliži se dan kad ćemo filmove visoke rezolucije gledati u streamu bez ikakvih poteškoća.

Home: Nova Sonyjeva igra za PlayStation 3, u kojoj se u 3D svetu sreću i komuniciraju građani sajberspejsa. Osim toga, 2009. je i godina ekspanzije unapređenih verzija praktično svih popularnih igara.

Autostereoskopija: 3D televizija bez specijalnih naočara. Philips je razvio sistem WOWvx, s ekranima koji emituju različite slike za levo i desno oko, stvarajući iluziju dubine. Takvi televizori već su u prodaji, ali su još uvek preskupi (monitor od 42 inča košta 12.000 dolara), ali se očekuje da će s ulaskom konkurencije (Sharp), ovaj proizvod uskoro postati deo prosečnog domaćinstva.

Zajednička pretraživanja: Microsoftov Internet Explorer odnedavno ima poseban dodatak SearchTogether, čiji je cilj izbegavanje dupliranja pretraga grupe ljudi koji zajedno rade na nekom projektu. Time se bitno skraćuje vreme pretrage, a svi učesnici u programu dobijaju sve rezultate pretrage ostalih članova grupe. Microsoftovi istraživači trenutno ispituju nove algoritme kako bi postigli još preciznije rezultate.

T-zraci: Teraherc radijacija (ili T-zraci) pojavljuje se na frekvenciji od trilion herca, što je na elektromagnetnom spektru negde između mikrotalasa i infracrvenih zraka. Za razliku od X-zraka, T-zraci nemaju jonizujuće dejstvo, pa ne izazivaju rak. Prolaze kroz odeću, ambalažu i nekoliko milimetara ljudskog tela, što ih čini savršenim za primenu u bezbednosnim kontrolama u medicinske svrhe (poput ranog otkrivanja raka kože i otkrivanja šupljina u zubima).

Donedavno je bilo teško proizvesti T-zrake, ali na Harvardu su otkrili način njihove proizvodnje na sobnoj temperaturi. Ova tehnologija već je našla primenu: kancelarija šerifa okruga Vejn počela je da koristi skener britanske kompanije ThruVision za potrebe kontrole svih osoba koje ulaze u lokalnu sudnicu.

Hidrogel: Cilj inženjeringa tkiva je proizvodnja ili pomoć u zarastanje bušnih zuba, izrastanju veštačkih kostiju i organa. Najnoviji pomak na tom polju desio se sa hidrogelom, mrežom visokoapsorbujućih lanaca polimera koji funkcionišu kao svojevrsna skela koja omogućava rast novog tkiva.

Pikotehnologija: Nemački naučnici su primenom elektronskog mikroskopa visoke rezolucije uspeli da uoče razdaljine od nekoliko pikometara, čime su započeli novu eru o oblasti sićušne tehnologije. Granice nauke nedavno su napredovale od mikrotehnologije (mikrometar je milioniti deo metra), preko nanotehnologije (nanometar je milijarditi deo metra) do pikotehnologije (trilioniti deo metra). Američko ministarstvo energetike već je počelo da koristi mikroskop na bazi pikotehnologije za posmatranje pojedinačnih atoma ugljenika.

Bespilotne letelice: Kompanija DARPA pokrenula je projekat Vulture (Lešinar), za proizvodnju bespilotne letelice koja bi mogla da se zadrži u vazduhu pet godina bez sletanja. Bespilotne letelice time bi zapravo zamenile niskoorbitne satelite.

Britanska firma QinetiQ prošle godine je razvila sličan projekat, Zephyr, s letelicom koja je bez zaustavljanja letela 82 sata, koja je kao pogon koristila solarne ploče debljine papira smeštene na krilima. Noću, ta letelica je napajana baterijama od litijuma i sumpora.

Projekta izgradnje takvih letelica prihvatile su se i velike kompanije kao što su Boeing i Lockheed Martin, a očekuje se da će rezultat njihovih istraživanja već ove godine biti letelica koja može da leti tri meseca.

Ekološki automobili: Dok se Honda i Toyota bore za prevlast na tržištu automobila na hibridni pogon, manji proizvođači polako preuzimaju polje eco-friendly automobila. Najpoznatiji je primer kompanije Tesla, sa sportskim autom Roadster, a sada mu se pridružuje i model Karma kompanije Fisher. Reč je o automobilima koji brzinu do 100 km/h postižu za manje od šest sekundi, što uvodi revoluciju na polju proizvodnje sportskih kola, ali i ekoloških vozila, koja su dosad obično smatrana nedovoljno atraktivnim.

Superprovodivi kablovi: Prvi superprovodivi prenosni kablovi za dalekovode instalirani su prošle godine na Long Ajlendu, a od ove godine će se naći i u Njujorku. Projekat Hydra će koristiti specijalne kablove American Superconductora, koji će zahvaljujući sistemu hlađenja tečnim nitrogenom prenositi deset puta više energije od običnih bakarnih kablova, s mnogo nižim otporom. Osim toga, novi kablovi biće mnogo otporniji na ekstremne uslove, pa će naći primenu i kao zaštita od mogućih vremenskih nepogoda, katastrofa i terorističkih napada.

Gume niskog otpora: Proizvođači automobilskih guma sve više se preorijentišu na proizvodnju guma sa što nižim otporom prilikom obrtanja točkova, jer su nova istraživanja pokazala da smanjanje tog otpora bitno smanjuje i potrošnju goriva.

Američki Kongres je zato doneo zakon po kom svi proizvođači guma moraju do kraja 2009. da obelodane kolika je ekonomičnost potrošnje goriva njihovih guma. Kompanije poput Michelina i Bridgestonea već uveliko proizvode gume dosad poznate kao „zelene gume“, sa visokim procentom silicijuma pomešanog s gumom, a koje imaju bitno niži otpor pri kotrljanju točkova. Ove gume već su deo standardne opreme novih automobila u SAD-u.

Termoelektrični materijali: Samo trećina energije koju potroše automobili koristi se u njihovom kretanju, dok se ostale dve trećine gube u toplotnoj energiji. Jedan od načina da se to o iskoristi je upotreba termoelektričnih materijala, koji grejanjem proizvode elektricitet. General Motors je za 2009. najavio razvijanje prototipa modela Chevy Suburban, koji će oko auspuha imati termoelektričnu spravu koja će umanjiti potrošnju goriva za 5%.

Energija kompresovanog vazduha: Da bi elektrane na vetar mogle da rade i kada vetar ne duva, potrebna su im velika skladišta kompresovanog vazduha. Problem je u tome što tako velike baterije još uvek nisu praktične. U Ajovi je zato izgrađen sistem podzemnih tankera s kompresovanim vazduhom, koji se onda koristi za pokretanje generatora. Ta tehnologija biće korišćena i na najvećoj „farmi vetra“, elektrani kapaciteta 3.000 MW, koja će ove godine biti izgrađena u Teksasu.