1

Muzikalne pevačice i kompetentni svirači kod nas se, iz nekog razloga, često dogovore da stvaraju nešto između acid jazza i alternative. Iz možda još teže spoznatljivog razloga, takve kombinacije se obično opredele da se gotovo isključivo domaćem slušalaštvu obraćaju na engleskom jeziku, ili bar nekoj njegovoj aproksimaciji.

U suštini, ni jedno ni drugo ne mora biti naročito sporno: muzika za razbibrigu je, izgleda, makar jednako potrebna čovečanstvu kao i muzika za brigu, a građani koji slabo konzumiraju narodnjake ionako su navikli da kad slušaju muziku ja uglavnom bude I, a ti you. Što se tiče čistote jezika, uvek se može napomenuti da se jedna od ranih pesama Sepulture prvobitno zvala The Past Reborns the Storms.

Na ovakvim osnovama, beogradska grupa Shiroko isporučila je bez većeg napora prihvatljiv debi koji sadrži niz pesama koje je lako zamisliti u bezbrižnim klubovima, ali i šire - kao precizan soundtrack za lifestyle dosta raširen među studentskom populacijom, a i onima nešto mlađima i starijima. Ukoliko vam upravo izrečeno deluje kao vrednosni sud, moguće je da vas utisak nije prevario, ali dobro je imati u vidu da nam se, ukoliko ne uvažimo serijsku originalnost kao veoma raširenu i pažnje dostojnu pojavu u današnjem popu i, uopšte, životu, lako može desiti da prilikom ustajanja iz kreveta promašimo planetu Zemlju.

Otvaralica Izgubljeni u vremenu je na srpskom; reći bilo šta o njoj pre nego što se kaže da zvuči solidno jednostavno ne bi bilo pošteno. Opet, dugo pričati o njoj ne bi bilo naročito sadržajno. Sličan je slučaj i sa pretežno engleskim (ili aproksimativno takvim) ostatkom albuma, ali nije zgoreg upozoriti da dominantni sentimenti pokazuju tendenciju ka zanemarivanju činjenice da unutrašnji život individue ume da podrazumeva i neke boje izuzev osnovnih (narandžaste, nebesko plave, žute, teget i ružičaste).

Izgubljeni u vremenu

Ne bi valjalo biti ekstremno strog prema Shirokom: ne samo da pop pojave tog tipa ne sprečavaju one koji kroz stvaranje i slušanje muzike teže nekim drugačijim rezonancama da se izražavaju i istražuju, nego im u tim nastojanjima mogu pružiti značajno ohrabrenje.

Dalje, ovaj album svakako nije izrazito neudoban – ponekad čak donekle naprotiv.

Što je najbolje od svega, gotovo potpuno odsustvo ničim potkovane nadobudnosti kojim se odlikuje Shiroko je upravo osvežavajuće.