U nekoj fiktivnoj Srbiji s razvijenom popularnom kulturom i pripadajućom infrastrukturom prosečan srpski hip hop album zvučao bi kao Moja priča. Pošto živimo tu gde živimo, on predstavlja redak spoj potresno ličnog i banalno opšteg
Da krenemo od loših vesti: glavna stvar koja stoji između Nemanje Maksimovića i ozbiljnije reperske slave je određeno pomanjkanje harizme koje, iako na prvi pogled deluje relativno bezazleno, na duže staze može da bude fatalno.
M.A.X. je reper sa školski kvalitetnom tehnikom usitnjavanja reči u odsečne, snažne slogove i popunjavanja vazduha iznad bitova gotovo opresivnom količinom stihova. Repuje podjednako uverljivo koristeći različite regionalne akcente i govore. Ume da odglumi kad treba. Ne manje važno: fotogeničan je.
Ali pored svega toga njegov glavni lični pečat je što se u njegovom repovanju ne može prepoznati nekakav stvarni lični pečat. Prokleta harizma, neuhvatljivi element vrhunske matematike koji i od slabog flowa može da napravi moćan delivery, nikada ne funkcioniše obrnuto. M.A.X. ispunjava sve kriterijume dobrog repera, ali još nema najbitnije: moć da nametne sebe. Nadamo se, samo privremeno.
No, ova primedba na stranu, M.A.X. ima nešto gotovo podjednako važno. On zaista ima priču. Priču čija potresna lična dimenzija ali i gotovo banalno opšta prisustnost u životima ljudi s ovih prostora nadilazi prosto tehničko ocenjivanje ove ploče.
Ta je priča svima poznata, a opet, tako retko je čujemo ispričanu s ovoliko spretnosti i neposrednosti. M.A.X. je reper iz novobeogradskih Paviljona koji se od drugih repera iz tog kraja razlikuje prevashodno po tome što je u njih stigao polovinom poslednje decenije prošlog milenijuma, tokom velike selidbe srpskog stanovništva iz Krajine, uz pomoć poljoprivredne mehanizacije i poslednjih ostataka nacionalnog dostojanstva.
Uz ovu ploču se, ako ste dovoljno stari, lako možete naježiti kad čujete još jednu verziju priče o Porazu. Ne zato što je ona i po čemu drugačija od priča o ostalim ličnim i kolektivnim porazima, već zato što je M.A.X. iznosi s onoliko uverljivosti, dostojanstva i promišljenosti koliko to može da ponudi samo neposredni učesnik. Uzdržaćemo se od korišćenja reči „žrtva“ jer on, na kraju krajeva, nije od te sorte koja će unaokolo paradirati svojim statusom izvlačioca debljeg kraja u nacionalnim igrama moći.
Jedan od vas
No, Moja priča je ploča s najmanje dve strane: na jednoj je ono što je ostalo iza i neizgovorene reči o boljoj budućnosti koja se mogla desiti. Na drugoj je ono što je danas i M.A.X.-ove priče o kurvama, narkoticima, ekipama iz kraja, reperske igre nadmoći, simboličke slike i povremeno vrlo spretne metafore, koje svoju stvarnu vrednost imaju pre svega u kontekstu čitavog albuma.
Same za sebe ove slike nisu ni najbolje ni najgore na domaćoj sceni – solidne su čak i kad ne obaraju s nogu. Ali u okviru M.A.X.-ove priče one zadobijaju višu simboliku i njihova udobna stereotipnost povremeno zaista poprimi formu otrežnjujućeg arhetipa. Stvari kada ih bolje pogledate zaista izgledaju ovako za ljude određenog godišta, porekla, socijalnog statusa, ljude koji žive među nama i ljude poput nas, a MAX-ovi uzleti rodoljublja, moralna zapitanost i osude pokvarenosti, koliko god potencijalno naivni ciničnijima među nama, u krajnjoj liniji su pokušaj spasavanja delića samog sebe za koji se još veruje da je čist.
Proizvodeći i većinu (solidnih) bitova na ovoj ploči sopstvenim snagama, M.A.X. se zaista predstavlja kao kompletan autor. To što je sumornu životnu priču ispričao već prvim albumom predstavlja vrlo ozbiljnu hipoteku pod kojom će se nalaziti naredni radovi, ali barem uvek može da bude miran u znanju da je, pričajući svoju priču, stvorio jednu od definitivnih (makar i ne bila najlepša ili najbolja) slika Srbije s početka trećeg milenijuma. Srećno.
Povezano:
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
djape (gost)
| 21.01.2009. 11.58.53
pošteno
-
mile (gost)
| 21.01.2009. 14.02.19
ne cuo album al cuo onu o selidbi u zurbi iz zapadnih krajeva;
potresno i mocno - ako je ostatak stvari pola tako dobar zasluzio je visu ocenu
-
djape (gost)
| 21.01.2009. 16.44.50
da, "moja priča" je istina.
-
mile (gost)
| 22.01.2009. 10.32.35
zasto max i djape nikad nisu vidjeni ili fotografisani zajedno?
-
nikica (gost)
| 29.01.2009. 17.04.10
super,super,pravi ste majstori .prijatelji ovdje iz francuske slusali i stvarno im se svidzalo mada ne razumiju rjeci
-
srbx (gost)
| 29.01.2009. 21.36.00
Covjek koji je postao legenda svog Krajiskog naroda, sve ostale rjeci bi bile suvisne.
-
dzoni (gost)
| 30.01.2009. 07.22.13
Dobro je, samo naprijed!
-
Stancho (gost)
| 30.01.2009. 12.27.31
Idemo MAXONJA !!!
-
djape (gost)
| 03.06.2009. 14.41.24
https://www.youtube.com/watch?v=6Zp6t1y8X4Y
-
leona (gost)
| 21.03.2010. 05.55.33
posaljite tekst pesme moja prica
-
Danka (gost)
| 27.03.2010. 12.39.53
Mediokriteti medju reperima dominiraju scenom,a genijalci poput M.A.X.-a ce,nadam se, uci u antologiju savremene epike.Tako bi neke nove generacije saznale kako je nestao jedan narod,iz prve ruke,umjesto iz nekog suvoparnog udzbenika
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.