Čuvena niška kompanija s ovom kompilacijom deli ime, a s niškom electro scenom nepredvidljivu budućnost
U poslednje vreme kao da se po krugovima naklonjenim mračnoj/mračnjačkoj muzici širom Srbije naslućuje neka promena. Možda se iščekuje početak kakve renesanse koja bi ovu scenu postavila na zdrave temelje (koji su, razume se, uvek podzemni), povećala broj poštovalaca, a istovremeno je u očima javnosti najzad jasno predstavila kao različitu od onih tinejdžerskih goth/metal zajednica koje su već godinama najvidljivija, ali i najismevanija domaća supkultura.
Šta god da je u pitanju, takva promena bi morala da uključi odvajanje mračnog žita od mračnog kukolja, ali to se do sada uglavnom nije događalo usled uzajamnog bodrenja i laskanja među muzičarima. Tako je možda stvoren izgled izvesnog jedinstva, ali je tolerisanje loših izvođača odbilo ogroman deo potencijalne publike, kao i kvalitetnije muzičare koji bi pomogli u daljem preobražaju zajednice.
Odakle početi: |
Ni kompilacija Elektronska industrija Niš 2 ne zaobilazi sasvim ovu zamku, iako hitro uspeva da se iz nje izvuče; doduše krvavih nogu, no i dalje bistre glave. U pitanju je naslednica split izdanja niških sastava I'm i Figurative Theatre koja je izašla 2002. godine, ali u ovoj inkarnaciji EI Niš nam predstavlja čak sedam imena iz niškog podzemnog electro sveta.
Ipak, baš kao u onom vicu o tri Srbina koji su se našli na pustom ostrvu i osnovali ukupno sedam političkih partija, tako i ovde nije u pitanju sedam nezavisnih projekata. Naprotiv, Third I je drugo ime za sirovije ruho projekta Figurative Theatre; Tasa (Embrio Shpayz) je istovremeno Zero Syndrom i Pornhouse; a DeepArtMent i Tearpalm zajedno sviraju u pratećem bendu niškog pesnika Bojana Ilića Bokerinija.
Sedmo ime Margita Je Mrtva malo je poznatije širom Srbije, i ima najveći potencijal da privuče barem nešto širi krug slušalaca van Niša i electro voda. Naravno, treba imati na umu da postoji i veliki broj niških projekata relativno bliskih žanrova koji ovde nisu uključeni, kao recimo H! i Kalson.
Uz krišku dub senzibiliteta, numerom Greysland Deepartment otvara izdanje namrštenim ritmom i atmosferom koju kvari samo povremena neodlučnost gitare, zamorno istrajne u pozadini levog kanala. Zamerke ovog tipa nestaju u True Legend istog autora: klavirska deonica – odlično uklopljena u sinkopiranu bas liniju i naglašena delayom – čini njen skelet, i izgleda kao da ritam koji preko nje nailazi uopšte nije neophodan. No, baš taj ritam uspeva da udalji slušaoca od inače već malo istrošenih Blade Runner momenata koji su nagovešteni i pruži mu čvršći oslonac.
Figurative Theatre i Margita Je Mrtva prate sličnu liniju EBM-om vođenog zvuka s puno semplova ljudskog glasa, arpeđa na basu i upornog ritma. Glavna razlika je u pristupačnosti: tamo gde FT pruža kolaž za sladokusce žanra, Margita zadržava koliko-toliko pop strukturu, pogotovo u Just Do(minate) it, gde postoje regularne strofe, i to još na srpskom.
Ostatak kompilacije, iako ne nužno lošiji, neizmerno je slabijeg potencijala kad je reč o prijemčivosti. U njemu se kao emotivno najjača izdvaja istovremeno kontemplativna i anksiozna Gorka Krv, kojom, uz neprestano zujanje u ušima kao kakvim podsetnikom neprospavane noći u sadašnjosti, autor (Tearpalm) priziva prazne ideje udaljenih i nevinih trenutaka prošlosti iz kojih će se tek, postepeno i neprimetno, jednog dana razviti svaka nečistoća, ali i kretnja.
U poređenju s nekim drugim izdanjima sličnog usmerenja, Ei Niš 2 svakako vredi poslušati barem iz znatiželje, imajući u vidu da je preuzimanje kompilacije sa interneta slobodno. Nedostaci se teško mogu prevideti u onim momentima koji su istovremeno i nepristupačni i premalo razrađeni, te odaju utisak početne skice a ne gotovog dela, ali svetle tačke ovog mračnog izdanja i te kako nadomešćuju te promašaje, pa bi savet svim slušaocima koji su slabije upoznati s niškom electro scenom bio obavezno probajte!
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari