Nova pokolenja traže iznenađenja

U vreme kada je u Srbiji rock muzika u usponu, sudeći po broju kvalitetnih izdanja iz londonske perspektive, izgleda da britanski rock pravi veliki zaokret – unazad. U poslednje vreme videli smo kako se Glasvegas okreću Elvisu, zatim kako se Late of the Pier okreću... pa, recimo, 70-im, a sada vidimo i druge bendove koji koriste sličan pristup, s različitim referencama, učeći iz prošlosti oblikovanje budućnosti, dozvoljavajući tako istoriji da se ponavlja.

Zahvaljujući tome, danas na sceni možemo videti mnogo različitih stilova. Reč je zapravo o obnavljanju žanrova koji, u zavisnosti od toga kako se njima manipuliše, mogu delovati kao novi. Danas kod mnogih bendova čujemo uticaj elektronike, a Klaxons su dobar primer inteligencije u kombinovanju uticaja.

S druge strane, čini se da su The Cribs, Artic Monkeys i Babyshambles jedini preostali koji istinski mašu zastavom tradicionalnog rocka. Rock kakav smo poznavali nije više tako jak. Ovo je zapravo priča o tome kako se rock uvek obnavlja kako bi zvučao drugačije, ali nikad zaista ne menja svoju suštinu.

Belim gitarskim i muškim grupama izgleda da preti izumiranje. Razlog bi mogao da leži u tome što se društvo u Britaniji menja. Radnička klasa, koja je prvobitno bila srž scene i koju su uglavnom činili beli Englezi, nema više dominantnu ulogu u muzici. Umesto toga vidimo strance koji donose uticaje iz svojih kultura. To objašnjava veliki uspon hip hop talenata kao što su JME, Ice Kid i Chipmunk.

Fanovi Oasisa i Jama, dakle, nisu više na biroima, već uglavnom rade u kancelarijama. Oni pripadaju srednjoj klasi koja više ne živi od socijalne pomoći. Ipak, promene u muzici ne mogu biti tako jednostavno objašnjene samo menjanjem ekonomske strukture klasa, društva, ili iznenadnog upliva stranaca – muzika se menja i za dobrobit same sebe.

Ranije se proboj u britanskoj muzičkoj industriji sastojao u tome da vas što više važnih ljudi čuje. Međutim, to danas više nije pitanje impresioniranja uticajnih koliko pridobijanja što više prijatelja na MySpaceu i sviranja što većeg broja koncerata. Danas je to suštinski mnogo lakše nego ranije.

Bendovi počinju tako što sviraju veoma, veoma male koncerte – školske priredbe, lokalne svirke u mestima kao što su crkve, svirke u kojima većinu publike čine njihovi prijatelji. Zatim polako uspostavljaju kontakte, privlače pažnju važnih ljudi tako što im šalju demo snimke. Na sledećoj stepenici NN bend postaje podrška drugim grupama na svirkama kao što su underage koncerti, gde male grupe sviraju mladoj publici koja želi da ih vidi pre nego što postanu veliki.

Uskoro, ako su dovoljno dobri, NME će početi da ih pominje u člancima, u rubrikama „radar“ i „vesti“, dok će radio-stanice kao što su XFM početi da im puštaju singlove u terminima kad ne puštaju mainstream. Jednom kada zapaze da je bend blizu uspeha, NME (koji je verovatno najbolji instrument za proboj) i drugi mediji će ga angažovati na svirke u njihovoj organizaciji kao što su NME New Music Tour ili NME Rock And Roll Riot. A na leto, ako ste već dovoljno poznati, počećete da svirate na festivalima. Nastupićete u šatoru za bendove koji obećavaju, kao što su, pogađate, NME Radio 1 i Reading.

Emisije na televiziji poput Later With... Jools Holland i MTV-jev Gonzo će vas već intervjuisati i dozvoliće vam da svirate u njihovim emisijama. Ako su vaši hitovi dovoljno veliki, BBC-jev Radio 1, čije top-liste imaju veliki uticaj na ostale stanice, u najmanju ruku će motivisati Zane Lowea, najboljeg engleskog DJ-ja, da ih pušta. Kada prođete kroz sve ovo, poslednja stepenica u prepoznavanju kvaliteta vašeg benda je snimanje albuma i dobijanje pozitivnih recenzija.

Iz te perspektive, svetla budućnost je pred vama...

White Lies

Nekada poznati kao Fear of Flying, White Lies su stekli slavu svirajući na londonskim underage svirkama kao što je Way Out West, koji dozvoljava ljudima svih uzrasta da vide nove grupe kao što su Foals, Klarxons i The Maccabees. Iz Londona su, i često ih porede sa Joy Division i Interpolom, ali i sa Teardrop Explodes i Echo and the Bunnyman.

Posle pojavljivanja u emisiji Joolesa Hollanda njihova popularnost je porasla i počeli su da učvršćuju status jedne od najvećih muzičkih nada u domovini. Sa jakim, tipično britanskim vokalom, sličnim Julianu Copeu, pevač Harry McVeigh koristi muziku da izrazi snažna osećanja, kao na primer u pesmi Death.

White Lies, dakle, uzimaju melanholični zvuk kraja 70-ih i podmlađuju ga. Debi To Lose My Life je im izlazi 19. januara.

Ipso Facto

Mračni garažni pop doživljava preporod. Sa bendovima kakvi su The Horrors, S.C.U.M. i Ipso Facto možemo videti kako sumorne melodične pesme izlaze na svetlost pozornice. Ipso Facto čine četiri devojke, što im, kao posledicu, može doneti etiketu imitatorki Blondie i PJ Harvey. Pa ipak, njihova muzika nije jednostavno skup citata bendova u kojima su glavne uloge imale žene. Kod Ipso Facto se čuje uticaj u rasponu od Captain Beefhearta do Stranglersa i Sonic Youtha, a njihov zvuk je mnogo turobniji od bendova s kojima ih najčešće dovode u vezu. Uniforme u vidu crnih haljina i tribalni ritmovi i klavijature prave atmosferu koja potcrtava teme mnogo konplikovanije od gluvarenja na telefonu.

Dananananaykroyd

Nastali su posle raspada sastava The Multiplpes u januaru 2006. godine. Poreklom su iz Glazgova i do sada su objavili dva singla u ograničenom tiražu (Totally Bone i Some Dresses), kao i EP Sissy Hits. Mogu se opisati kao „borbeni pop“, a sa dva bubnjara koji sviraju unisono jasno je zašto se u opisivanjima često pominje reč „manijakalno“.

Oni su deo invazije novih arty indie bendova kao što su Foals i Johnny Foreigner. Često ih porede sa Les Savy Fav i Test Icicles, samo bez karakterističnog urlika Deva Hynesa.

S.C.U.M

Možete se kladiti da su S.C.U.M bili uvrnuti tipovi u školi, oni kojih se većina vršnjaka kloni pošto se čudno oblače i slušaju uvrnutu muziku, uz to verovatno skloni nasilju i potpuno nesređeni. Dok slušate pesme poput Visions Arise, shvatate da su mračni do krajnosti i veoma gotički.

Buka koju prave zvuči kao destrukcija, a njihove teške melodije prave pustoš. Oni traže da ih mrzite, da ih se gnušate, i žele da im svirke budu živi pakao. Oni seju haos, a ima li išta punkerskije od toga?

Mumford and Sons

Folk i country nije žanr koji se direktno vezuje za London, ali sa Mumford and Sons izgleda da se stil širi na istok. Ranije smo se susreli s muzičarima kao što je Laura Morning, a Mumford and Sons slede sličan put. U redu, ovo je mala prevara – oni jesu rođeni u Americi. Ipak, uglavnom žive u Britaniji, gde su i odrasli, a to kulturno ukrštanje se može čuti u njihovoj muzici.

Oni možda imaju tipičan ritam koji se može čuti kod bendova koji dolaze iz južnih krajeva Amerike, ali su njihovi tekstovi blagi kao kod Engleza. Pesme poput Roll Away Your Stone predstavljaju krik čoveka koji je dosta toga prošao u životu, iako su članovi benda u ranim 20-im.

Bendovi kao što je Mumford and Sons nam pomažu da se izvučemo iz mraka (u koji nas mogu uvesti bendovi poput S.C.U.M), i to je dobrodošla promena u odnosu na electro i gothic žanrove koje danas često čujemo na britanskoj sceni. U vreme ekonomskog kraha možemo čuti bendove koji nam pomažu da uživamo u životu i one koji se odlučuju da se prituže na njega.

Florence and the Machine

Florence Welch i njen prateći bend polako postaju veliko ime. Ona ima sjajan, dubok glas, koji se odlično slaže sa indie pozadinom. Njeni koncerti su ludi, spontani i veoma upečatljivi. U sešnu na BBC Introducing... publika ju je nosila na rukama do kraja prostorije i vratila je na binu.

Florence je potom uzela mikrofon i vratila se u publiku, gde je završila pesmu. Činjenica da je na turneji sa MGMT-om, usled nedostatka novca, njen otac bio vozač benda po svoj prilici će biti zaboravljena kad ona i njen bend postanu zvezde.

Twisted Wheel

Toliko mančesterskih bendova je pokušalo da sledi stope grupa kao što su The Stone Roses, The Fall i Oasis, i mnogi su propali. Ova trojka dolazi iz Oldama i, iako su oformljeni prošle godine, već su išli na turneje s nekim od velikih imena danas: The Enemy i Razorlight.

Potpisavši ugovor sa Columbiom, Tweested Wheel izgleda da će imati sličan put kao neki od nabrojanih mančesterskih velikana. Imaju sirov rock zvuk koji često nedostaje bendovima na današnjoj sceni.