Diskretan i ubedljiv povratak britanskih instrumentalista baca nas u polje neopterećenog elektronskog i džez zvuka
Red Snapper su nakon potpisivanja ugovora sa etiketom Warp, u dugosvirajućim vodama debitovali (ne računajući kolekciju Reeled and Skinned) 1996. godine albumom Prince Blimey, koji je do danas verovatno njihovo najznačajnije izdanje. Čak i uz poznate teškoće da se žanrovski odredi opus ove izdavačke kuće, Red Snapper su se stidljivo izdvajali nešto akustičnijim pristupom muziciranju koji je većina ipak obeležila kao izdanak tada bujajućeg trip hopa.
Ali, kako su postavu od početka činili kontrabasista/ bas-gitarista Ali Friend, bubnjar Richard Thair, gitarista David Ayers i poneki gostujući muzičar, to se u njihovom zvuku uvek jasno ocrtavala i prepoznavala sklonost ka džezu i bliskim tradicionalno neelektronskim oblicima. No, nakon još dva podjednako dobra i sveža albuma – Making Bones (1999) i Our Aim is to Satisfy Red Snapper (2000) – grupa je obznanila da prestaje s radom.
Ubrzo je ova odluka poništena izdavanjem kompilacije It's All Good i remiks-albuma Redone, a pošto je usledio (ponovni) raspad, Ali Friend (inače dugogodišnji saradnik Beth Orton) posvetio se novoosnovanoj alternativnoj indi-folk grupi Clayhill, Richard Thair se približio elektronici u okviru dvojca Toob, a David Ayers se dao na televizijsku muziku.
Ipak, 2007. godine Red Snapper je opet okupljen, a na njihovom najnovijem izdanju A Pale Blue Dot višegodišnja pauza u zajedničkom radu nije vidljiva kad je u pitanju uvežbanost i međusobna usklađenost članova. Grupa se vratila pojačana saksofonistom, koji, adekvatno svom inspirativnom pseudonimu Tom Challenger, barata raznim duvačkim instrumentima.
Osim gostovanja pevača, ovog puta izostaje i vidljivija elektronska manipulacija zvukom. Izuzimajući dva bonus-remiksa, ona zapravo dominira samo u Moving Mountains, smirenoj ali moćnoj dab numeri, koja i pored toga za podjednak deo svoje lepote može da zahvali duvačkim i gitarskim varijacijama na temu koje se uzdižu nad iseckanim odzvanjajućim bubnjevima, ušuškanom bas-linijom i kojekakvim cvrkutavim zvukovima.
I ostalih pet pesama sa albuma imaju zdrav, nediskriminišući odnos prema radostima elektronike, ali je koriste krajnje umereno i usputno, dok je naglasak na melodiji, improvizaciji i međusobnom dopunjavanju ovih izvrsnih muzičara. Zapravo, u pitanju je džez razoružan od predrasuda, konzervativnih stavova i raskalašnog virtuoziteta.
Pitate se šta onda ostaje? Organski zvuk, sigurnost u izvedbi, snažne (ali komplementarne) ličnosti izvođača, variranje i improvizacija.
Wanga Doll sve pomenuto izvodi na uglavnom tradicionalni način: nakon što se divlji gitarski solo završi i udaljeni glas zavrišti: "Jea!", eksplozija limenih duvača i činela zadovoljiće svako iskusno uho iz stare garde. Bricked, s druge strane, poziva na scenu blagorodni kraut zvuk oplemenjen uticajima koji se kreću od postimpresionizma do postroka. A za one kojima reč fank nije samo oznaka neprežaljenog zvuka prošlosti, tu je Clam, koja modernim lepilom ponovo spaja preživele deliće ovog danas rasparčanog žanra, i to u smislenu i zanimljivu celinu.
Ako postoji nešto što ne predstavlja samo puku meru i kompromis između fetišara elektronike i staromodnih akustičara, to se može pronaći upravo na albumima kakav je ovaj. U pitanju je oslobođenje svih predrasuda, pa tako i predrasude “srednjeg puta”. Kao kada otkrijete biftek u sosu od crnog vina – pitanje da li ste alkoholičar, “popijete ponekad” ili alkohol niste okusili nikad, u ovom slučaju potpuno je irelevantno, a jedino što se ceni jeste ukus.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
milutin (gost)
| 15.01.2009. 10.24.51
U pa nisam znao da su ga izbacili,evo odo trkom da ga kupim!!!
uraaaaaaaaaaa
-
akira (gost)
| 15.01.2009. 11.18.19
Ocekivano dobar album. Mada bih ipak zeleo da me oduvaju (kao sto su ranije dokazali da mogu) a ne da album bude samo ocekivano dobar.
-
Pedja***** (gost)
| 15.01.2009. 14.46.49
Mogu oni i bolje.
Album je korektan obzirom da su napravili malo duzu pauzu, ali ipak ispod proseka kada su oni u pitanju.
-
Ed Wood (gost)
| 15.01.2009. 18.10.58
Jako me je obradovao povratnicki album jednog od mojih omiljenih sastava. Ovaj album nece "oduvati", kao sto je to svojevremeno ucinilo remek-delo Our aim is to satisfy Red Snapper (koji pretstavlja apsolutni vrhunac njihove kreativnosti, nakon odlicnih Prince Blimey i Making Bones), ali svakako demonstrira kompozitorsku svezinu, kreativnost i apsolutnu sviracku genijalnost ovih skromnih, nenametljivih, visoko-skolovanih muzicara. Ovo za sviracku genijalnost mogu da tvrdim jer sam imao neizmerno zadovoljstvo da ih cujem uzivo u malom klubu Heaven 17 u Londonu, gde su nas bukvalno oduvali svojom uraganskom svirkom.
Sjajan bi potez bio za Digimediju da nekako dovede ovaj band u BG, jer sam siguran da bi mnoga srca bila srecna nakon njihovog koncerta :-)
-
Thomas The Fib (gost)
| 16.01.2009. 19.44.44
Meni je ovo razocaravajuce izdanje, a nekad sam bio njihov fan.
Posle prvog slusanja sam ga izbrisao sa harda. Dosta, dosta slabije nego ranija 3 albuma, barem za mene. Mislim da ima trenutno dosta zanimljivijih i uzbudljivijih bendova koji spajaju jazz i elektroniku. Ja cu se kada su Red Snapper u pitanju zadrzati na Prince Blimey-u iz davne 96-te.
-
Budislav (gost)
| 18.01.2009. 12.17.35
Izuzetno ostvarenje.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.