Easy Come Easy Go DeLuxe Edition (2xCD+DVD)

“Sing me back home with a song I used to hear
Make my old memories come alive
Take me away and turn back the years
Sing Me Back Home before I die”
(Merle Haggard)

Brian Jones se pretvorio u „divnog slabića“ usled zloupotrebe narkotika i gubitka samopouzdanja. Bio je nesposoban da voli, uzvraća i vodi ljubav.

Mick Jagger je prezirao boeme; gadio se kad vidi lavabo pun neopranih sudova. Dugo se dvoumio da li da postane rock’n’rtoll pevač ili poreski savetnik. Prema ženama se ponašao posednički (konačno nešto pozitivno).

Mick i Brian su se uvek otimali oko Keitha, a Keith je, kako stoji u opisu ispod jedne fotografije: “Burbon u ruci, nož u čizmi, gitara na leđima, zakon za vratom. Keith je rock‘n’roll”.

Skoro dve trećine knjige Faithfull, autobiografije modela, glumice i pevačice Marianne Faithfull, vrte se (in)direktno oko njene ljubavne veze s Mickom Jaggerom. Vredi pročitati. Uzeo sam je iz ormara da prepišem nekoliko rečenica za ovu recenziju. Na kraju sam morao još jednom kompletno da je pročitam.

Žena koja je „spavala sa trojicom Stonesa“ estradnu karijeru započela je posle kratkog susreta sa Andrewom Loog Oldhamom, producentom i menadžerom, uz Velvet Underground, Beatlese, Nirvanu i Radiohead, najvećeg pop rock benda svih vremena. Andrew je sa Stonesima sarađivao između 1963, još pre debitantskog albuma The Rolling Stones (1964), i albuma Between the Buttons (1967).

Marianna je uspela pre svega zahvaljujući brojnim poznanstvima održavanim pomoću opojnih droga i seksa. Iako evidentni, njeno opšte obrazovanje, karma i isprekidan stvaralački opus nisu ključni razlozi zbog kojih se već četiri i po decenije kreće u žiži javnosti.

Tragovi nekadašnje lepote danas se naziru ispod gustog sloja pudera. Ćerka baronice austrougarskog porekla i britanskog tajnog agenta bila je velika inspiracija muškaraca i mamac za medije žedne senzacija. Obožavali su je mnogi, počevši od Dylana i Bowieja, preko Vivian Westwood i njenog omiljenog modela Sida Viciousa (prisustvovali na njenom drugom venčanju u Čelziju 1979), pa sve do besmrtnog Van rado-se-stiskao-uz-nju Morrisona, Jarvisa Cockera i Nicka Cavea. Ona i dan-danas, kao krunski svedok cele jedne epohe, može još puno toga da ispriča istražnom organu.

Poslednja dvojica (Cave i Jarvis) deo su impozantne liste eminentnih gostiju na Easy Come Easy Go, njenom 21. studijskom izdanju. Kolekcija sastavljena pre svega od 18 obrada može mesecima da zaglavi u plejeru „na ripit“. S druge strane, vrlo lako može da vam se desi da posle prvog slušanja vratite CD u omot, bacite ga pod krevet da tamo skuplja prašinu i da ga tamo sve do sledeće selidbe totalno zaboravite.   

Prijateljstvo Marianne Faithfull i inicijatora Easy Come Easy Go (upravo tako i zvuči), producenta Hala Willnera, začeto je u vreme snimanja kolekcije pesama kompozitora Kurta Weilla Lost in Stars i zajedničke kanonade na tekst Bertholda Brechta Ballad of the Soldier's Wife, poznate i u izvođenju neurotične PJ Harvey.

Autor kompilacija posvećenih kompozicijama Theloniousa Monka, Nina Rote, muzici iz filmova Walta Disneyja ili literarnom delu E.A. Poa producirao je i zbirku obrada nazvanu po pesmi Toma Waitsa Strange Weather (1987). Na njoj se, nakon 17-godišnje borbe, konačno očišćena od heroina, napuklog glasa, Marianne družila s pesmama Dr. Johna, Boba Dylana, Leadbellyja. Ponovo je pokušala da izvede i svoj prvi singl iz 1964, pesmu Stonesa As Tears Go By. 

Njen zaštitni znak – pitka, komercijalna i kompaktna mešavina jazza, bluesa, vodvilja i koječega – čuje se i na ECEG-u. Jim White, bubnjar australijskog benda Dirty Three, jedino je novo ime u priči revijalnog karaktera, i verovatno je odradio tezgu umesto prezauzetog Jima Keltnera.

Moćni vezni red studijskih muzičara s gitaristom Marcom Ribotom, basistom Gregom Cohenom i pijanistom Brianom Mitchellom, lepo se zabavlja u u društvu gudača i duvača. Dnevnice su usput pevajući zaradili i Chan Marshall (Cat Power), Teddy Thompson (sin Richarda i Linde Thompson), sin Johna Lennona Sean, ćerke Jenni Muldaur Marie i Jeffa Muldaura, i porodično mama Kate Mc Garrigle, sestra Anna i sin Rufus Wainwright.

Najudobnije je ipak bilo u društu miljenika Lou Reeda Anthonyja Hegartija i starog saborca Keitha Richardsa. Prvi maestralno prati i vodi Marianne kroz klasik Ooh Baby Baby Smokey Robinsona i tako samo povećao apetit u iščekivanju Crying Light. Marc Ribot je iskoristio taj trenutak i prvi put u životu na nekom snimku pritiskao wah-wah pedalu.

Hold On Hold On

Sa starim kolegom Richardsom, “za spokoj duše”, izvela je Sing Me Back Home Merle Hagarda, pesmu koju im je prvi put otpevao leteći “burrito brother” Graham Parsons, poznatu i sa čuvenog butleg snimka iz 1977. kad je Keith zbog posedovanja heroina zaglavio u Torontu, vreme ubijao uz gitaru, a na klaviru ga pratio pokojni Ian Stewart.

Porodično mafijašku idilu i pijanku s podnaslovom 16 Songs For Music Lovers ne narušavaju ni pesme ko zna kako zalutalih Blak Rebel Motorcycle Club (Salvation), Colin Meloya (The Crane Wife 3) ili možda najuverljivije od svih – reprodukcije Espersa Children of Stone.

Dok slušam kako “sviće”, Marianne sriče, jer pevati nikad nije ni znala Morrissyevu Dear God Please Help Me: “And I am so very tired/ Of doing the right thing/ Dear God, please help me”.
 

Dear God:
 

• 1.Da li je ta žena ikad išta ispravno uradila u životu? Boli me glava od poze.
• 2.Mick je ipak njena najveća ljubav i inspiracija. Dok je išlo, išlo je. Džaba žvaće da joj je seks sa Keithom Richardsom bio najbolji u životu.
• 3.Dobro sračunata i upakovana ploča. Verovatno će mnogim vlasnicima skupocenih hi-fi uređaja da izvuče poslednjih dvadeset evra iz džepa.