Trying Hartz

Za mnoge je Danielsonov skikavi falseto šokantan, a kombinacija karnevalske instrumentacije i pratećih vokala njegovih sestara degutantno slatka. Međutim, iako je fasada ove muzike detinjasta i suluda, njena poruka je smrtno (ili životno, zavisno od perspektive) ozbiljna, a njena unutrašnjost sazdana od solidnih pesmovnih struktura.

Trying Hartz je kompilacija, presek rada Daniela Smitha i njegove (biološke i spritualne) familije između 1994. i 2004. godine. Ovih 28 numera nisu sve direktno preuzete sa šest albuma koje je Danielson snimio pod raznim pseudonimima tokom pomenute decenije. Izmenjeni miksevi, žive verzije i nealbumski singlovi predstavljaju više od polovine materijala, čineći ovu kompilaciju poželjnom za one koji su već „preobraćeni“. S druge strane, Trying Hartz predstavlja odličan uvod u Danielsonov ekscentrični mikrokosmos pošto uspešno prikazuje razvoj i opseg autorovog izraza, između ogoljene akustike i ambicioznih „džepnih“ simfonija.

No, bez obzira na njihovu stilsku gipkost i činjenicu da su nastale u različitim periodima, sve pesme na kompilaciji su čvrsto ukorenjene u Danielsonovoj proklamovanoj veri u Isusa Hrista. Čak i kada slušalac ne deli to verovanje, on teško može ostati netaknut intenzitetom i iskrenošću Danielsonovog osvedočavanja „dobre vesti“. Žive numere to najbolje demonstriraju – u njima publika bespoštedno daruje svoje dlanove i glasove Danielsonovom gospelu, transformišući njegove koncerte u transcendentalna iskustva.

Iako numere na Trying Hartzu otvoreno promovišu hrišćanske vrednosti, one ne zvuče kao propovedi i pokušaji pokrštavanja. Kada Danielson osuđuje fascinaciju telom i telesnim, ropstvo televiziji, prostakluk, bes, gordost, pohotu, aroganciju, sebičluk... on ne zvuči kao neko ko je na uzvišenom podijumu, već kao jedan od nas, onaj koji jednostavno ne može da prećuti i koji se buni iz sveg glasa.

Primećujući da „ovo vreme zbunjuje“, Danielson smešta pesme u svakodnevne situacije, ali ih često boji čudnim humorom koji tiho osvaja slušaoca. Granica između ovih „svetovnih“ numera i onih koje veličaju Isusa u stilu tradicionalnih crkvenih himni nije uvek jasna. Jer čak i kad ne peva stihove poput: „I love my Lord“ i „You are my hiding place from every storm of life“, Danielson kristalno jasno slavi svog Tvorca i Spasitelja.

Idiot Boksen

Danielsonova muzička vizija je ekstatična koliko i ona verska. Opijeni trenutkom i obećanjem „života budućeg veka“, Danielson i njegova familija tutnje kroz pesme kao da sutra na postoji („We live every day as our last“). Tome doprinosi i njihov instrumentalni arsenal u rasponu „od igle do lokomotive“.

Iako su aranžerski mnoge pesme na Trying Hartzu samo na tragu uobličenih pop dragulja koji krase Danielsonov poslednji album Ships (ova kompilacija obuhvata period pre Shipsa), način na koji ovaj lo-fi kabare ševrda po ivici disonantnog i kičastog je šarmantan. Danielsonov instinkt za promenljive ritmove i dobru melodiju promalja se u većini pesama i slušalac posle samo nekoliko slušanja hvata sebe kako peva neki vetropirasti refren poput: „That dragon ate the love, sweet love“.

Dakle, bez obzira na to da li, kao Danielson, reč „Truth“ pišete velikim slovom,

„Put down that half-baked thought
And get caught
By the purity of Truth,
Kick the darkhorse in the tooth“.

Audio:

• Danielson MySpace