(WARP)
Tom Jenkinson, poznatiji pod pseudonimom Squarepusher, prisustvovao je najluđem rock koncertu u svom životu!
Na početku se na sceni pojavila ogromna fluorescentna vešalica. Grupu je činilo pet ljudi, neki od njih su bili matori, neki mladi, i bili su potpuno čudni, čoveče! Kao na primer... bubnjar je bio Eskim! A gitarista je imao vremeplov prikačen za instrument, i kako je on „vremeplovio“ koji mesec napred i nazad, kosa i brada su na odgovarajući način menjali dužinu! Posle je magična vešalica zasvetlela zelenim sjajem i istog trenutka se na bini stvorila reka koja je prouzrokovala megađavolsku distorziju na bas-gitari...
A onda je mrmot zavio čokoladu u foliju.
Opis koji ste pročitali nije nastao usled posezanja vašeg recenzenta za psihoaktivnim supstancama, ali za Jenkinsona to nije toliko sigurno jer je baš on u bukletu novog CD-a dao ovakav opis iskustva kojim je njegov poslednji album inspirisan. Ipak, kao što se odmah vidi, događaj je bio toliko neobičan da ni sećanje na njega niti album koji je zatim nastao ne mogu biti ništa više od pukog suvenira i uspomene; odatle ime albuma.
Iako koncept predstavlja sklop neinventivnog lupetanja i skoro potpunog nedostatka dublje simbolike, sprovođenje tog koncepta u delo izvedeno je na mnogo zavidniji način. Najbitnije je svakako da album zaista ima atmosferu i zvuk snimka nastupa pakleno dobre grupe muzičara, dok je u stvarnosti, naravno, svaki instrument pojedinačno odsvirao jedan jedini čovek (upravo Jenkinson).
Najveća virtuoznost ispoljena je u linijama (šestožičanog) basa: pre svega u ovom segmentu vidljiv je jak uticaj novijeg jazza na Squarepushera, i on čini dominantnu nijansu dobrog dela albuma. Ostatak je ispunjen jeftino distorziranim kvazimetalskim gitarama, izlomljenim i organskim ritmovima u neparnim taktovima s naglim promenama tempa, vanzemaljskim IDM melodijama, kao i prijatnim lounge/karibskim razlaganjima na akustičnoj gitari.
Tu i tamo je nešto ili sve od ovoga još potpalo pod šaku digitalnih izvitoperavanja, tako da je krajnji proizvod veoma teško žanrovski odrediti, ali nesumnjivo je da je ovaj bućkuriš izuzetno slušljiv, dinamičan i zabavan, kao što se i dalo očekivati od albuma Squarepushera (dvanaestog po redu).
Squarepusher (The Culture Show, BBC 2)
Izdvajaju se središnje energične numere Potential Govaner i Planet Gear, a pri ponovnom slušanju album pokazuje jedinstvo raznovrsnosti.
Magija je izgleda u tome što se eklektika više oslanja na formu (lažne) improvizacije nego eksperimenta. Zbog toga, koliko god nezanimljiv bio propratni opis nastupa grupe i njihove vešalice, toliko zvučni aspekt albuma Just a Souvenir iznenađujuće uverljivo oslikava imaginarni nastup i bend koji bi bez sumnje bio mnogo zanimljiviji od onog opisanog.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Bedoj (gost)
| 18.12.2008. 12.56.16
Znao je Tom Jenkinson i za bolje dane.
-
gledao sam ga... (gost)
| 18.12.2008. 13.50.38
...neposredno posle albuma "Feed me...", neverovatno kako covek i dalje uziva u instrumentu, softveru... Dzenkins je stvorio kategoriju za sebe... itd... uvek cu ga voleti!
-
Pedja***** (gost)
| 18.12.2008. 14.54.56
Bez nekog dubljeg upushtanja, najnoviji album mi se uopshte nije svideo. Vishe volim njegova ranija izdanja kao npr. "Music is rotted one note" ili Budakhan Mindphone ep... Mislim da su se svi ti muzicari i producenti mahom sa Warp-a, koji su nekada predstavljali krem IDM, ambienntal, experimental i ko zna kakvog sve ne zvuka kao npr. Squarepusher, Aphex Twin, Boards Of Canada, Plaid...M-ziq, malo pogubili i da su im novija izdanja totalno neinspirativna. U najboljem slucaju kopiraju sami sebe.Vrhunac su imali sredinom ili krajem 90-ih, a danas mladje snage imaju mnogo vishe da ponude.
Ocena od 7,5 je preterano velika za moj pojam.
-
### (gost)
| 21.12.2008. 11.08.56
Squarepusher i njemu slicni su mi uvek bili nekako polovicni i nekompletni. Na svakom albumu ima genijalnih momenata, ali i totalnih gluposti koje bih ja izbacio. I dalje su za njega karakteristicni ti acid tripovi, ima dosta onih primitivnih oldschool jungle i dnb ritmova, decijih melodijica... i na ovom albumu je slicno. Otprilike 50-ak % moze da prodje. Drazi su mi ipak raniji albumi.
Ne zasluzuje ocenu visu od 5.
-
Ghostface Z-la (gost)
| 22.12.2008. 12.32.57
mislim da je trebao pod drugim imenom da izda ovaj album.
-
Hsub (gost)
| 23.12.2008. 12.01.28
Odlican album.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.