(PGP RTS)
Ne čekajte sledeći poziv
Danas verovatno niko i ne računa s tim da rock muzika može da iznedri veliki gest ili da promeni bilo šta, zbog čega joj se, uostalom, možda i previše gleda kroz prste. S obzirom na to, novi album Kande, Kodže i Nebojše (drugi u novoj inkarnaciji beogradskog benda) predstavlja iznenađenje pošto u pesmi Ovde i sada objavljuje da donosi oslobođenje.
Pominjanje oslobođenja, naravno, pretpostavlja postojanje nečeg što nas opterećuje, izjeda iznutra i/ili spolja, što potiskujemo, sa čim treba da se suočimo. Do tog uloga, dakle, treba ovde da dođemo, a glas Olivera Nektarijevića koji nas vodi je glas sećanja čije obličje je - duh.
U uvodnoj pesmi Nitro, bend karakterističnom mešavinom ubitačnih reggae ritmova i rock energije razara svet oko nas kako bi promenio percepciju slušaoca i omogućio da se taj duh pojavi iz „beskrajnih hodnika“.
Tokom besprekornog niza koji odavde sledi (Ovde i sada, Crveni konji i Svetla) taj glas čak do granice neprijatnosti insistira na nekoliko simbola (zidine, crvena boja...) i u nesvakidašnjim spojevima reči pronalazi smisao. Stoga je efekat koji postiže Džo Stramere, pesma u kojoj se kazaljke na satu konačno zaustavljaju, i to u trenutku „poslednjih dana gvozdenih zavesa“, još razorniji.
Trauma sa kojom nas suočava Deveti život je, dakle, pitanje poslednje naše „nedovršene revolucije“ i nesreće koju je ona donela. Velika upozorenja („Pomisli na kraj/I ne idi kada te zovu“) sudaraju se u ovoj pesmi sa potresnim slikama svakodnevice („Pulsira mi njena istoksirana krv“), a od slušaoca se traži da bez obzira na sadržaj tog sećanja ne skreće pogled.
Značaj ove pesme je gotovo neprocenljiv – tek nakon osam godina se ova tema potpuno ogoljeno otvara u domaćem rocku, bez sentimentalnosti ili angažovanosti shvaćene na konvencionalan način.
Tempo u Odlasku i Godinama ćutanja koje slede pada, jer su i pored ubedljivih delova (npr. odličan hard rock rif u Odlasku) ove pesme nedovoljno strukturirane. Kao da se bend više usredsredio na sviranje, gubeći iz vida celinu.
Deveti život/Čaj
Završnica je, međutim, intrigantna, i donosi albumu groteskni izgled. U psihodeličnim zvucima Prekida stvarnosti bend već počinje avetinjski ples (“i tu se maglimo”) koji igra do kraja, dok ne dođe do zaumlja (Čaj). U ovom “odjavljivanju”, KKN dodiruje granicu dijaboličnosti, koja predstavlja poslednje utočište od sistema ili autoriteta.
Mračniji od prethodnika, Deveti život je jedini domaći rock album ove godine koji će vas pokolebati i naterati da posumnjate u stavove iza kojih ste najčvršće stajali. On deluje kao apokrifni spis, nastao u nekoj drugoj dimenziji i adresiran na ime svakog od nas („Naći će me bol/ Naći će me bilo ko, ponovo“).
Ne čekajte sledeći poziv.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
bambayay (gost)
| 29.11.2008. 17.55.22
Odličan album, puno bolji od svog prethodnika. Za razliku od novog Darkwood Duba-a koji je jadan, na žalost, ovaj album deluje osvežavajuće. Svaka preporuka.
Još jedna informacija, 5. decembra sviraju u Domu Omladine. Neke besplatne karte od Popboksa? :)
-
dusman (gost)
| 29.11.2008. 18.50.47
Zanimljivo, na mene baš pesme od 'Odlazak' pa do kraja ostavljaju jači utisak nego početak albuma (sa izuzetkom 'Ovde i sada').
Album mi je slabiji od prethodnog, ali i dalje vrlo dobar.
-
Nesha (gost)
| 29.11.2008. 20.31.30
Darkwoodi su sjajni i sve se pitam - kada ce recenzija :)
-
mbmikkr (gost)
| 29.11.2008. 23.55.42
a ja se sve pitam: zasto ljudi porede KKN i Darkwood? Dobar je album, a i recenzija pregledna i korisna... Pozdrav svima
-
plastikmen (gost)
| 29.11.2008. 23.58.50
past perfect tense
-
momcilo (gost)
| 30.11.2008. 01.09.48
kakav tekst! zbog ovakvih stvari volim da citam ovaj sajt.
-
tozzinjo (gost)
| 30.11.2008. 01.19.53
meni je rakodje za nijansu "prekidi stvarnosti" bolji...mada mi se duzim slushanjem ovaj sve vishe svidja. mislim da je ocena realna. lepo napisano.
oliver jos uvek pishe snazne textove za razliku od darkvud dab koji kao da su slushali cecu u poslednje vreme. cak mislim da je ona cecina pesma koja ide nsto kao "iz pakosti, pukao je lastish moje hrabrosti" textualno pravo remek delo u odnosu na npr "dokle pogled dopire"... steta za, do elektro pionira (i zajedno s njim)-najveci srpski bend devedesetih...
zato kkn roka i dalje! igrachka plachka ostaje neprevazidjena ali je i ovo jaaako dobar album. cheers
-
b (gost)
| 30.11.2008. 01.55.06
"...Značaj ove pesme je gotovo neprocenljiv – tek nakon osam godina se ova tema potpuno ogoljeno otvara u domaćem rocku, bez sentimentalnosti ili angažovanosti shvaćene na konvencionalan način..."
Ta tema se vec pojavljivala u domacoj muzici od jarbola do block outa. A verovatno i jos negde.
zar je to sve to i nije nesto nisu neke promene
Kao da su isti,mada vidim novi ljudi
Lažu da nas bude kada sami nisu budni
cekali smo dan koji nikad nije dosao
???
-
TP (gost)
| 30.11.2008. 15.21.07
Odlican album! Odlican...
-
Grome moj... (gost)
| 30.11.2008. 15.42.10
Tozinjo, antirispekt.
Onoliko koliko je samo Ton po ton bolji od čitavog prethodnog albuma Darkvuda, toliko je Ženeva bolja od Devetog života.
-
Reebok (gost)
| 30.11.2008. 22.16.37
Grome moj, ti pogodi u centar..
-
tozzinjo (gost)
| 30.11.2008. 23.23.25
Oke buraz, tvoje misljenje.
Meni je ovaj album DD skroz bezveze, samo me jedna pesma malo dizhe, sve ostalo mi je bezveze. Dino Dvornik ima bolji "Darkvud Dab" zvuk na svom novom albumu nego Darkvudi sami
-
Dragan Ambrozic (gost)
| 01.12.2008. 04.02.10
10
-
kafa (gost)
| 01.12.2008. 10.15.30
pa ne znam...meni je ovo ok ali ipak samo ekstenzija prethodnog.
malo su postali izlizani motivi sunca i svih njegovih derivata (izlazak, zalazak, svetlo, noć). i ne znam zašto se oliver oseća tako nesigurno da peva u prvom licu jednine?
-
istripovan (gost)
| 02.12.2008. 17.31.08
Ne znam da li samo ja primecujem ali je produkcija benda vrlo losha... nekako mi chinele i giare u vecini pesama prshte, preglasno...
Sam album je dobar (6/10) kao i recenzija...
-
petar (gost)
| 06.12.2008. 00.49.44
Iznad proseka je album ali je za nijansu slabiji od predhodnog
-
čiro (gost)
| 15.01.2009. 12.52.20
ne zaboravite na Slovence,dobro nam došli
-
milan (gost)
| 05.05.2009. 12.46.21
Album je odlican, sve sto ga vise slusam vise mi se svidja. Opet svirka na Trenchu je na mene ostavio najjaci utisak. Vrh psihodelije i mesavine rock/reggae zvuka. Svaka cast...
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.