Treći Đusov album nije remek-delo koje tera na beskonačna slušanja i koje će repu privući publiku koja ga inače mrzi, ali jeste verovano najvažnija hip hop ploča objavljena u Srbiji ove jeseni
Još pre skoro čitavu deceniju Đus je za sebe izborio poziciju jednog od najperspektivnijih imena beogradske hip hop scene. Obdaren s jedne strane besprekornom dikcijom a s druge reperskom varijantom slovenske patetike u kojoj se prepoznalo mnogo više slušalaca nego što ima u tvrdom jezgru hip hop publike, Đus je imao sve predispozicije da bude krosover atrakcija na nivou Grua, Sunshinea ili Eda Maajke.
Povrh svega, kao posvećen crtač grafita i bacač stihova sa autentičnom uličnom težinom, Đus je uživao gotovo nepodeljeno poštovanje inače izbirljive i tvrdokorne hip hop zajednice.
Sve ovo se promenilo maltene preko noći: izlazak prvog Đusovog albuma Hiphopium, koga je pre skoro šest godina izdao BK, oštro je podelio mišljenja, izazvavši, pored poštovanja za kvalitet, i mnogo protesta zbog onoga što se smatralo gubitkom autentične oštrice i prelaskom na stranu neprijatelja.
Simbolički, ovaj deo Đusove karijere završen je salvom zvižduka koju je pretrpeo na nastupu ispred Public Enemyja u Beogradu 2003. godine.
Pet godina kasnije Đus je ekskluzivac City Recordsa a njegova reinvencija dizelaške kulture prve polovine 90-ih, koja je tada šokirala publiku u Hali sportova, dovedena je na nivo visokog koncepta. Hiphopium 2, Đusov drugi album za firmu Željka Mitrovića, daleko je od savršenstva, ali je svedočanstvo sazrevanja kakvo teško da možete pronaći drugde u domaćem hip hopu, pa i u domaćoj pop muzici uopšte.
Ono što ovu ploču čini bitnom, ako već ne i odličnom, pre svega je to što se drži tvrdo zacrtane linije iskrenosti. Ovo se čuje i u bitovima, koji su uniformno funkcionalni i dovoljno svedeni da nema ni pomena o podilaženju Pink publici, ali još više u Đusovim tekstovima, koji čak i dok klizaju u nezgrapnost ili infantilizam, ni jednog trenutka ne deluju namešteno ili proračunato. Ovo je, naprosto, Đus u svojoj stopostotnosti, sa svim dobrim i lošim što to podrazumeva.
A kad je dobro, onda je stvarno dobro. Đusa od gomile papagajskih repera koji deklamuju o teškom životu, seksualnim podvizima i sopstvenoj, šatro odlučnosti, izdvaja čistota izraza od koje se slušalac povremeno naježi, shvatajući da zaista čuje tu realnost koju toliki reperi pokušavaju da mu prodaju. Priče o seksu, slavi, krađi, narkoticima, radu, smehu, suzama, porodici, odrastanju, automobilima, sve ove priče Đus isporučuje iskrenije i čistije nego skoro bilo ko drugi na domaćoj sceni, koristeći svoj raskošni talenat za glumu i svoju čistu dikciju da svakoj od njih ubrizga aromu autentičnosti.
Naravno, patetike i nezrelosti ovde ima za izvoz, a ogroman broj gostujućih emsijeva je pomalo dezorijentišući, pogotovo što su neki od njih tako daleko od Đusovog kvaliteta da je nejasno šta uopšte traže na ovoj ploči. Ali opet, ovo je samo još jedno svedočanstvo Đusove zaista uverljive ljubavi prema hip hopu i urbanoj kulturi ovog grada i zemlje, makar ta ljubav za svoj predmet uzimala Ivana Gavrilovića ili Kristijana Golubovića.
I na kraju krajeva, ako Ila, sin pokojnog Minimaksa, baš na ovom albumu uspeva da pruži svoju najbolju partiju ikad, to znači da Đus možda zaista ima pravo što i dalje traži dijamante u nečemu što većina nas odavno smatra za neiskupljivo smeće.
Ne morate voleti Hiphopium 2. Ali ako ga ne čujete, propustili ste da čujete Srbiju.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari