24 Postcards In Full Colour

Pored autorskih albuma na kojima istražuje zvuk akustičnih instrumenata u spoju sa elektronikom, Max Richter se oprobao i u oblasti muzike za animirani i igrani film (njegovu muziku možete čuti u Ari Folmanovom Waltz With Bashir, Ben Ferrisovom Penelope, kao i u In God’s Name braće Naudet).

Komponovanjem muzike za zvono mobilnog telefona niko se nije ozbiljno bavio (ako se izuzme izlet Ryuichija Sakamota, koji je elektronskim putem reprocesirao nekoliko opšte poznatih melodija firme Nokia), a zahtevi Rihterovog poduhvata su vrlo specifični.

Njegov cilj je bio da na osnovu 24 sličice imaginarnog i stvarnog pejzaža komponuje 24 različite melodije za mobilni telefon i time uđe u sferu visoko kvalitetnog pop-arta. Richter je tako izgradio zvučno bogat i detaljima ispunjen sonični svet pomoću klavira, gitara, violina, viola, violončela i elektronike u kojoj nema ritmičnog sempla i kompjuterski generisanog zvuka, već je u pitanju procesirani zvuk akustičnih instrumenata, tranzistora i prašnjavih vinila.

Ova zbirka minijatura zbog svog raznolikog sadržaja deluje kao pravi mali kolaž. Zbog toga je važno što ponavljanje karakterističnih solo deonica violine (I Was Just Thinking, Berlin by Overnight) ili klavira (H in New England, Circles From The Rue Simon – Crubellier), kao i zvučno prepoznatljive kombinacija ovih instrumenata sa ambijentalnom elektronikom predstavljaju ono što uspeva delove ovog albuma da drži na istom koloseku.

Richterov stil smanjuje jaz između klasične i popularne muzike i obojen je ambijentalnom elektronikom, melanholičnom i veoma intimnom. Svedena upotreba instrumenata, gotovo do nivoa jednostavnih vežbi, otkriva postminimalistički pristup autora.

Sada, kada je ovaj projekat dobio i svoje CD obličje, postavlja se pitanje opstanka samog koncepta. Da li je 24 muzička uzorka moguće slušati kao album bez prethodnog znanja o njihovoj prvobitnoj nameni, i da li ovaj postmoderni kompozitorski eksperiment može imati “albumski” život?

Circles from the Rue Simon - Crubeiller

Čini se da ta forma ipak nije adekvatna za ovaj muzički sadržaj. No, na svu sreću, kvalitet muzičkih sličica dovoljno je visok da slušalac može sam da mu pridoda značenje koje želi i, prema savetu samog Richtera, možda da pronađe neku drugu upotrebnu svrhu ove muzike.

Drugim rečima, to kratko vreme koje provodimo slušajući besmislene ringtonove možemo sasvim sigurno bolje da se iskoristimo. Dovoljna preporuka za ovaj album je mogućnost da se na jednom mestu iskusi napor autora koji testira svoje mogućnosti u okviru zadatih parametara.

Poslušajte i pogledajte sami, iskustvo može biti nezaboravno.

Audio:

• 24postcards