That Lucky Old Sun

Revolucija koju je 1966. izazvao album Pet Sounds Beach Boysa, kao i mit o grandiozno zamišljenom pop ostvarenju SMiLE, čije kockice je junak ove priče konačno složio pre četiri godine, prilično su zasenili čitav prethodni opus kalifornijskog benda.

Zvuk koji je Brian Wilson tada stvorio, premeštajući težište ritam-sekcije s bubnja na bas i rasklapajući akorde tako da samo u udaljenim delovima slušaočevog mozga odzvanjaju kao celina, i danas je vitalan. Kao dobar primer mogla bi da posluži pesma Quiet Houses novih nada američke muzike Fleet Foxesa, koja u instrumentalnom delu zapravo predstavlja citat “zvukova kućnih ljubimaca”. 

Međutim, pre nego što je snimio Pet Sounds i usudio se da pomisli na tinejdžersku simfoniju (pa još adresiranu Bogu), Wilson je najpre ispekao zanat za majstora trominutne forme namenjene vrhovima top-lista. Osim oca Murryja Wilsona, koji mu je usadio ljubav prema vokalnim harmonijama (a kasnije se ispostavilo da ga je maltretirao), na Wilsona su snažno uticale brodvejske teme Colea Portera i Georgea Gershwina, aranžmani i produkcija Motowna, rock 'n' roll i rana američka muzika koja mu je prethodila.

Nova avantura sa svaštarom Van Dyke Parksom (glavni Wilsonov saradnik na SMiLEu) oslanja se upravo na ranu fazu Wilsonovog bivšeg benda: Morning Beat ima prepoznatljivu energiju ranih singlova Beach Boysa koji slave surf (ne samo da je Carl Wilson bio jedini surfer među Beach Boysima, nego je ime bendu dao promoter Candix Recordsa Russ Regan pošto je većina članova htela da se zovu The Pendletones, po tada poznatom džemperu), a Good Kind of Love još jednom potvrđuje Wilsonov autoritet kada je reč o pesmi srednjeg tempa.

Glavna tema That Lucky Old Sun, koju je proslavio Frankie Laine i koja otvara album, kao lajtmotiv odzvanja u nekoliko navrata. Tu su i rečitativi pomenutog Dyke Parksa (kao autori tekstova su potpisani Wilson, Parks i Scott Burnett) koji uvode slušaoca u pesme ili potcrtavaju važne motive.

S obzirom na sve te elemente, sklad albuma je izuzetan: jednako koliko je ambiciozan po zamisli i strukturi, toliko je u osnovi jednostavan. Esencija koju Wilson traži je naivni šarm pop pesme, a glavna muza mu je kalifornijsko sunce.

Brian Wilson (intervju)

Ovo nebesko telo ima posebnu moć u gradu lepih devojaka, dobre zabave i puno nade... Ipak, mesto o kome je ovde reč nije identično onom čije obale je svojevremeno neustrašivo nadzirao Mitch Buchannon (da li je najniža tačka karijere Beach Boysa bilo pojavljivanje u ovoj seriji?). Los Anđeles kom Wilson gotovo čitav život diže i ukrašava spomenik je plod njegovih sećanja i imaginacije, mitsko mesto pop univerzuma ispunjeno pozitivnom energijom.

Odgovor na pitanje zbog čega je ovaj grad tako primamljiv za Wilsona daje pesma Forever She'll be my Surfer Girl (u kojoj se čuju reference na singl Beach Boysa Surfer Girl iz 1962):
 
"Summer
Sixty-one
A goddess became my song
I fell in her ocean eyes
As endless as the sky"

U nastavku stiže poenta. Naime, trenutak prve ljubavi je neponovljiv, ali se on u vidu poklona dobijenog od drage nalazi u melodiji kojoj vreme ne može da naudi. Ono zbog čega That Lucky Old Sun može delovati starovremenski jeste zapravo ono što danas nedostaje: Wilson iskreno slavi pop muziku kao mesto gde ostaju zapisani najlepši trenuci naših života, spontano mameći osmeh kod slušaoca.

Zbog toga vam neće biti potrebno puno nagovora da That Lucky Old Sun ponovo “zavrtite” i još malo se zadržite u svetu u kome vladaju zakoni mnogo bolji od onih koji su trenutno na snazi.

Povezano:

• Surf's Up New York!, koncert Briana Wilsona u Njujorku (2006)