Za ovde i poneti

Ma koliko bivali kivni na gužvu, histeriju, vrućinu, pljeskavice, hiperprodukciju koja zamagljuje procenu vrednog..., kao neosporna stoji činjenica da oni koji su na knjigu slabi a rudarskom upornošću i novcem opremljeni svakog oktobra mogu upravo tamo i tada da pazare dovoljno toga bitnog, vrednog i neophodnog da potraje za dane koji slede.

Iako pisac zavidne bibliografije, Vasilij Aksjonov je tek prošle godine kod nas debitovao u okviru lavine odličnih izdanja ruskih autora, lavine koja je pametno sledila trag dnevnopolitičkih gibanja. Tada nam se predstavio urnebesnom šaljivom misterijom, romanom Moskva kva-kva (Geopoetika), u kojem je, uz dosta topline, visokoparnim, posprdnim tonom opisivao ljubavna prestrojavanja moskovske elite na fonu Staljinovog opsesivnog straha od Titovog atentata.

A sada se u ponudi istog izdavača pojavio i njegov poslednji rad Retki elementi, u kom se Aksjonov hvata u koštac s rak-ranom Rusije – generacijom komsomolaca izraslih u oligarhe (s Hodorovskim na čelu kolone).

Ponovo Vasilij Aksjonov. Ovog puta s gabaritnim troknjižjem Moskovska saga (Informatika), njegovim ogledom u podžanru društvene hronike, ponovo o Staljinovom dobu. Bogata mreža likova, jetki humor, odličan ritam unutar junački razmahane priče i izdašna a primerena propratna oprema ovog čitalačkog poduhvata za najodvažnije.

Kristof Rajnsmajer, još jedan stari znanac, po četvrti put kod nas. Oni srećni koji su ispratili njegova prethodna tri romana (Užasi leda i mraka, Morbus Kitahara, Poslednji svet) znaju šta mogu da očekuju i u slučaju Leteće planine (Geopoetika) – opsesivnu temu samoizgona u daleke predele, dirljivu introspekciju, promišljeno mračnjaštvo i do visokog sjaja izbrušen stil. Ovog puta Rajnsmajer svoje junake, dvojicu irske braće u potrazi za spokojem, odvodi u pogibeljnu planinarsku ekspediciju na Tibet.

Ljubiteljima zahtevnije i prefinjenije beletristike ime Bernharda Šlinka stalna je stavka na listi želja za skoru kupovinu. Nakon zbirke Bekstva od ljubavi i romana Čitač i Povratak kući, Šlink u romanu Vikend (Plato) ponovo budi duhove burne nemačke istorije sagrešenja 20. veka. U Vikendu pratimo ponovni susret teroriste frakcije Crvene armije koji je pušten na slobodu sa sestrom i grupom pređašnjih boraca, od kojih su svi, na razvalinama nekadašnjih krupnih ideala, zauzeli svoje građansko mesto u uprizorenom društvu.

Ništa manje cenjen i voljen je i Giljermo Martinez, argentinski matematičar i baštinik nasleđa Borhesa i Henrija Džejmsa. Nažalost, do naših bioskopa nije dobacila sasvim zadovoljavajuća adaptacija njegovih Neprimetnih zločina Alexa de la Iglesije, ali jeste prevod najnovijeg romana Spora smrt Lusijane Be (Laguna).

Reč je o povređenom piscu koji diktira svoje delo daktilografkinji čiji su svi najdraži poumirali tragičnim smrtima (a za šta ona, ubeđena da i njoj uskoro sleduje slično, krivi prethodnog poslodavca, mnogopoštovanog državotvornog pisca). Martinez nanovo varira oprobane motive: moć književnosti, potrebu saopštavanja priče, trougao kao neumitnost komunikacije.

Beogradski Arhipelag nudi zanimljivu diverziju: David Albahari i Vladan Mijatović Živojnov otvaraju novu ediciju ovog izdavača. Prva u nizu tematskih antologija moderne pripovetke Poslastičarske priče tiče se kolača i ostalih poslastica i svega što život pakuje uz to, a iz viđenja 18 domaćih autora, među kojima su priređivači, te Basara, Pantić, Arsić, Tešin, Šejtinac, Saša Iilić…

Strpljenje se isplatilo – Fabrika knjiga je za sajam priredila treću i četvrtu epizodu izvanredne grafičke novele Persepolis Marđan Satrapi, autorke prvog stripa u istoriji Irana. Na kraju druge sveske ovog sočnog i neizmerno duhovitog bildungsa sa jakim pop garnirungom ostavili smo preplašenu Marđan pred avionom koji je odvodi na školovanje u Evropu.

Treći i četvrti nastavak prate njeno zlopaćenje po tom uređenijem svetu; lišena korenskog identiteta i porodičnog uporišta, mlada Marđan laka je meta za svaku vrstu boli, boli koja je, eto, predstavljala zlatni kapital za nastajanje ovog remek-dela savremenog stripa više klase.

1001 film koji moraš da vidiš pre nego što umreš (Filip Višnjić Komerc) je naslov koji je dobrano zakasnio na naše police, ali je dragocen i izazvaće polemiku o predočenim filmskim remek-delima. Ovaj leksikon predstavlja pokušaj da se spoje zabava i istorija, da se na pitak i pregledan način oda počast naslovima koji su menjali naše poimanje filmskog jezika.

Srpsko izdanje bogatije je za četiri ovdašnje odrednice – Petrovićeve Skupljače perja, Pavlovićev Kad budem mrtav i beo, Šijanov Ko to tamo peva i Kusturičin Dom za vešanje. Ono što može da predstavlja džombu na putu ovog vrednog izdanja je zastrašujuća cena od 3888 dinara (sajamska cena je nešto milosrdnija – 2700 dinara).

Isti izdavač tokom sajamskih dana obećava i srodan naslov – 1001 album koji moraš da čuješ pre nego što umreš. Istog opsega i cene/cena.

Još jedan bitan filmografski naslov (mada ovog puta za nešto verziranije umove) stiže u izdanju Filmskog centra Srbije: Za tren oka: perspektive filmske montaže Voltera Merča. Volter Merč, Oskarima nagrađen montažer i restaurator Velsovog Dodira zla i Kopoline Apokalipse sada, ovde govori o svojim iskustvima u postprodukcijskoj fazi filma, estetici montaže i razlikama između klasične i digitalne montaže. Čini se, već sada, obavezna lektira. Isti izdavač objavljuje i dvojezični zbornik Uvođenje mladosti / Youth Rising, koji se bavi srpskim filmom od raspada SFRJ.

Za kraj nešto dugo porađano a suštinski potrebno našoj sredini željnoj provetravanja: filmski zbornik Novi kadrovi (Clio) priređivača Ivana Velisavljevića i Dejana Ognjanovića. Zbornik na oko 400 strana donosi 15 eseja o skrajnutim fenomenima srpskog filma (dečji, krimi, horori, homoseksualizam, pank, tajne službe...).

Teško se može poreći činjenica da srpski film naprosto vapi za poštenom revalorizacijom; ovaj zbornik to nudi, a malo je reći da ovakvih naslova ozbiljno manjka u našoj knjižarskoj ponudi. Posebnu zanimljivost predstavlja podatak da su polovina autora ujedno i stalni kritičari Popboksa.