Ode To J. Smith

(Red Telephone Box)
Nekada najveći britanski gitarski pop sastav na šestom izdanju, snimljenom za svega dve nedelje, prikazuje zavidnu širinu koja ih postavlja na sigurnu distancu od pretećeg statusa nevidljivog benda

Vladimir Ninčić

Ocena:
6

Travis je bend koji jednostavno ne možete mrzeti. Čak i u lošijim periodima (12 Memories, The Boy With No Name) oni nisu gubili šarm i suptilnost, dok su u blistavim momentima (Good Feeling, The Man Who) ispisivali neke od najlepših pop nota koje su nadživele trenutke kada su osvajale top-liste.

Nakon napuštanja mejdžor etikete Independiente, Škoti su odlučili da vaskrsnu svoju izdavačku kuću za koju su objavili debitantski singl All I Want To Do Is Rock pre 12 godina. Možda zbog toga Ode To J. Smith dobrim delom predstavlja zaokret na koji se malo bendova sa učvršćenom reputacijom i vernom bazom fanova odlučuje relativno kasno u karijeri. Ono što je ipak bitnije od demonstrirane hrabrosti jeste činjenica da novo izdanje ne zvuči kao eksperimentisanje u klimaksu, već kao samouvereno istraživanje novih pravaca, uz zadržavanje ličnog pečata.

Something Anything

Novitet predstavlja i veća uključenost pratećih članova grupe u kreativni proces – u pilot-singlu Something Anything, prvom koji nije napisao frontmen Fran Healy, dominantna bas linija ukazuje na to da je njen tvorac Douglas Payne. Prvi put tekstovima ne dominiraju stihovi o ljubavi, već setna razmatranja o samoći, smrtnosti i sličnim egzistencijalističkim brigama preporođenih popera, što je takođe zasluga većeg angažovanja ostatka kompanije.

Naslovna numera u svega tri minuta donosi spretno kanalisanje epskog prog zvuka 70-ih u savršeno pristupačan pop, i predstavlja glavni adut albuma i najneočekivanije poglavlje u diskografiji. U čudnije delove najnovijeg repertoara svakako spadaju gotovo postrockerski krešendo u završnoj baladi Before You Were Young i metalsko soliranje u već pomenutom vodećem singlu.

Song To Self

Međutim, i kad je “obična”, četvorka iz Glazgova je i dalje miljama ispred svih tugaljivih srceparajućih produkata koje je inspirisala, tipa James Blunt i Keane. Sasvim jednostavna pesmica Last Words ili aktuelni singl Song To Self najsnažniji su pokazatelji dugovečnosti Travisovih prepoznatljivih obrazaca – blago melanholičnih sofisticiranih figura preko kojih klizi prijatan Healyjev vokal.

Baš kad su mnogi počeli da zaboravljaju da postoji, Travis se vratio na velika vrata možda najzrelijim a u gitarskom smislu zasigurno najtvrđim albumom još od debija Good Feeling. Iako se na sredini izdanja može nabasati na poneki filer, celokupan utisak nikako nije pokvaren – Fran i ekipa su prvi put od 1999. godine isporučili ploču dostojnu renomea koji ih je pratio na prelazu dva milenijuma.

Komentari

Ma dajte (gost) | 22.10.2008. 12.47.34

ko jos slusa Travis!? I ovo da dobije duplo vecu ocenu od Cold War Kidsa... Bruka!!!
Nikola (gost) | 22.10.2008. 12.56.40

Naprotiv, album je stvarno dobar. Vazno je da se pljuvaci odmah stvore a da nisu poslusali nijednu novu pesmu.
%%% (gost) | 22.10.2008. 13.13.10

"Travis je bend koji jednostavno ne možete mrzeti." Ma nemoj. Evo ja recimo ne mogu da podnesem te malokrvne objekte vlažnih snova načitanih gimnazijalki.
VanjaGator (gost) | 22.10.2008. 13.21.11

Ne razumem zašto ne mogu mrzeti Travis? Ja to činim s lakoćom. Slažem se i sa komentom iznad.
malisa (gost) | 22.10.2008. 13.28.23

"Travis je bend koji jednostavno ne možete mrzeti." Nisi predvideo hejtere koji bezrazlozno mrze sve sto postane popularno. Evo nekih od njih i ovde.
Eniac (gost) | 22.10.2008. 17.03.35

Ja sam zaljubljen u pesmu Quite free, odlican album hvala im na tome!
Ivana (gost) | 22.10.2008. 18.03.13

Dobar tekst, samo je ocena niska. Meni je album sasvim dobar, iako su Travis imali barem 3 bolja u karijeri. I nije mi jasno zbog cega ljudi imaju potrebu da komentarisu stvari koje "mrze"? Neka ostave nas "nacitane" da pricamo ovde, a oni neka dizu spomenike Animal Collectivu i ostalim "zrelim" bendovima.
Mikey (gost) | 22.10.2008. 22.10.39

Album je cisto savrsenstvo... mislim, volim ga koliko The Boy With No Name, iako nije mozda bolji od The Man Who... A za sve hejtere... Mozda treba neko da napise: "Svako ko kaze da mrzi Travis dobija 100 Bambija, kondom, bonton i "Kultura: dzepno izdanje". Onda bih razumeo. :)
mrvica (gost) | 23.10.2008. 09.25.34

Meni su oduvek bili slatki bas jer su zvucali, izgledali, delovali nepretenciozno (mada se na Frana pali verovatno samo ovaj lik sto ga i pominje u kontekstu vlaznih snova), ali bas je delovalo da su se istrosili, ocekivala sam nesto osrednje a album je...vise nego pozitivno iznenadjenje, bilo bi lepo da ljudi preslusaju pre nego sto dodju da pljuju misleci da tako ispadaju pametni, a ne ociti kompleksasi.
Goran (gost) | 23.10.2008. 16.07.50

Dobar album! :) ... samo se ne bih slozio da je 'The Boy With No Name' njiov los period... To je jedan od boljih albuma u poslednjih par godina.

Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.

NAPOMENA:

Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.

Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.

Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.

Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.

Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.

Novo iz rubrike