(Downtown)
Četvorka iz kalifornijskog Fulertona udžbenički precizno je pokazala da nije dovoljno samo imati dobre uzore
Cold War Kids su od nastanka (2004) izloženi hejtu sa svih strana. Spoj nepodesnog imena, pretenciozne svirke koja je češće iznurujuća nego prijatna i u kojoj se mogu čuti po mnogima iritantni pokušaji frontmena Nathana Willetta da skine Jeffa Buckleyja, doprineo je da njihov debi Robbers & Cowards (2006) pre dve godine postane predmet veoma oštrih kritika.
S druge strane, neki su u njihovom bluesom inspirisanom indie rocku pokušavali da istaknu solidne tekstove, pokretačke ritmove i (retke) zarazne melodije.
Naravno, kako se među kritičarima uvek nađe i neki “naučni fantastičar”, tako je i ovog puta bilo dovoljno hrabrih da izjave kako je Robbers & Cowards najbolji prvenac još od Interpolovog Turn On The Bright Lights, što bi jedino bilo moguće u nekoj (i za pojmove te serije šokantnoj) epizodi Dosijea X (ili njenom najnovijem satelitu Fringe), u kojoj bi nedokučiva misterija sprečila kritičare da čuju ijedan album od 2002. godine.
Cold War Kids vole da misle kako znaju da povežu Arcade Fire i Velvet Underground, jer ih to, po njihovom difoltu, čini kul bendom, mada ih u realnosti pretvara u laku metu goropadnih protivnika tumačenja prošlosti i sadašnjosti o istom trošku. No, dalo bi se zažmuriti na jedno oko da je taj “spoj” izveden malo manje nesrećno, umesto što je produbio agoniju kalifornijske dece u traženju identiteta, energije i, još važnije, dobre pesme.
Najbliži momenat u kojem Loyalty to Loyalty zvuči pristojno predstavlja numera I’ve Seen Enough, u kojoj su CWK ukrotili svoj divlji duh i jednom za promenu uspeli da usklade želje i mogućnosti. Jednostavno, neisfolirano i smisleno – to su reči koje su slabo zastupljene u njihovom muzičkom vokabularu, a mogle bi biti vodilja ka kakvom-takvom iskupljenju u nastavku karijere.
A da njoj ne predstoji svetla budućnost pokazuju neshvatljivo apsurdan uvod Against Privacy, za kojim idu monotoni boogie Mexican Dogs, banalno propovedanje u Welcome To The Occupation, nepodnošljivi falset inače veoma dobrog Nathana u Relief ili jednostavno užasan omaž 20-im (ili možda pak 30-im) zvani Avalanche In B.
Čak je i vodeći singl Something Is Not Right With Me reciklaža već prežvakanih nota s pređašnjeg izdanja, ali je zato dovoljno pozerski da se pojavi u premijeri nove sezone serije Entourage.
U mukotrpnoj potrazi za svojim zvukom CWK mestimično zaliče na Neila Younga, The Black Crowes, stari Kings of Leon ili The White Stripes, ali nivo na kome trenutno obitavaju njihove kreativne i aranžerske sposobnosti od takvih poređenja pravi “ha-ha” parodiju, tipa Mrak Film 4 (ako je ta epidemija uopšte dotle dogurala).
Something is Not Right With Me
A da je cela stvar sasvim jasna i samim Kidsima potvrđuje naziv poslednje pesme Cryptomnesia, što bi u slobodnom tumačenju trebalo da predstavlja nesvesni plagijat.
Kamo sreće da je u njihovom slučaju barem malo svesniji...
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari