Ponovo ujedinjeni. Dvadeset sedam godina posle zajedničkog debija My Life in the Bush of Ghosts. Byrne i Eno. Eno i Byrne. Redosled (ni)je važan. David i Brian. Možda je najbolje tako
„Radim samo za pametnije od sebe"
Stefan Sagmeister
Na stranici kompanije Segmeister, Inc austrijskog grafičara Stefana Segmeistera nalaze se fotografije iz serija Made you look, Selfconfidence produces fine results i Things I have learned in my life so far. Četrdesetšestogodišnjak godinama vodi intimni dnevnik.
Novostečena iskustva, životne mudrosti, ispisuje/upisuje velikim slovima na autorske fotografije, reklame i promotivne akcije (Time, Warner, Benetton), omote albuma i plakate za turneje Lou Reeda, Rolling Stonesa ili Davida Byrnea... i tako zarađuje za život.
Da bi objasnio relativno jednostavan tehnički i lični pristup dizajnerskoj profesiji, “sito štampi i Photoshopu”, on u jednom intervjuu koristi misao Briana Enoa da je „električna gitara postala dominantan instrument 20. veka” pre svega zahvaljujući vrlo ograničenim tehničkim osobinama i izazovu koji ta ograničenost pruža.
U kreativnom smislu, najveći hendikep sintisajzera je praktično neograničena mogućnost izbora, što vrlo poražavajuće deluje kad se čuje konačan rezultat.
Te misli unose samo delić svetla u sagledavanje metoda i komercijalnog uspeha jednog od najvećih muzičkih producenata današnjice. Čoveka koji bez formalnog civilnog i muzičkog obrazovanja, uz pomoć niza sledbenika, iz dana u dan, sferu svog uticaja širi na razne oblasti umetnosti, politike i ekonomije.
Segmaister, Inc će kreirati luksuzno izdanje drugog “zajedničkog zločinačkog poduhvata” Bryana Enoa i Davida Byrnea Everything That Happens Will Happen Today – planirano za jesen – dela koje se na pomalo ironičan način bavi i gorepomenutim “mogućnostima”: “I'm counting all the possibilities/For dancing on this lazy afternoon” (My Big Nurse).
ETHWT već može besplatno da se čuje na internetu, a uz izvesnu novčanu nadoknadu i na vlastitom (ili posuđenom) hard disku. Enigmatično naslovljena zbirka pesama, introspektivno-autoedukativnog karaktera, većim delom je nastala u audio-prepisci između Londona (Eno) i Njujorka (Byrne).
Samoprozvana gospel-folk elektronika deluje kao ritmički uobličen mozaik u kom se, iako su uloge kompozitora (B.E.) i tekstopisca (D.B.) bile jasno podeljene, uopšte ne razaznaje konkretan doprinos pojedinca celini. A nema ni potrebe.
Probrane reči pevača-pripovedača Davida Byrnea prate ležerno izvedene ali brižljivo pripremljene dnevničke audio-crtice Briana Enoa i pomagača u studiju.
Rezultat deluje podjednako dobro kao zvučna tapeta i kulisa za neobavezni razgovor u Starbucksu, ali i kao složeno tkivo i potka misli koju već danima ne uspevate da privedete kraju. Kojoj se uporno vraćate. Kasno uveče, dok vas san ne savlada. Vrlo intimo iskustvo.
Kad su prijemčivost i plesnost u pitanju, ne samo po totalno irelevantnoj kategoriji zvanoj originalnost nego i po pozitivnom stavu i vedrini najviše odskače Strange Overtones. Ako joj date šansu, zavolećete pesmu koja nastaje sama u sebi, utapa se sama u sebe i peva samoj sebi:
Your song still needs a chorus
I know you'll figure it out
The rising of the verses
A change of key will let you out
Plus nesebični, nebeski bubnjarski solo Roberta Wyatta, gosta na albumu.
Eno je u studiju okupio vrhunsku ekipu mladih i talentovanih ljudi. Za udaraljkama je sedeo Škotlanđanin Seb Roachford (dva brata i sedam sestara), bubnjar Babyshamblesa. Dvadesetsedmogodišnji multiinstrumentalista i vunderkind Leo Abrahams je sarađivao sa Enoom i na poslednjem solo albumu Another Day on Earth. Vlasnik impozantne biografije, autor odličnog albuma Honeytrap (2005) mogao bi da bude i legitimni naslednik trona svog mentora:
“I have this producer friend who always asks a new artist: ’What is your music for? Do you want people to dance to it, eat to it, f*** to it?’ It sounds stupid, but I just want people to listen to it!”
Making of Everything That Happens Will Happen Today
Na ETHWT Eno evocira uspomene iz mladosti sa starim prijateljem Philom Manzanerom. Naziv pesme na kojoj svira I Feel My Stuff izaziva osmeh i asocijacije na zajedničke trenutke u bendu Roxy Music. Phil se tada žalio, naročito na koncertima, da često nije imao pojma šta izlazi iz gitare koju je svirao priključenu na Enoove sprave.
Ah taj Eno, dnevnici, sintisajzeri i električne gitare. Uvek ista priča.
Pa Byrne, stara, seksom opsednuta Talking Heads ptica: “When the angel fucks the whore“ (“My Big Nurse”). Uvek ista priča.
Uvek iste priče. Ali tako zanimljive!
20 zapovesti Stefana Sagmeistera:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
Meho Krljic (gost)
| 24.09.2008. 12.39.52
Ovo je muzika u potpunosti podređena ideji.
-
Boban (gost)
| 24.09.2008. 13.23.44
Prilicno bleda ploca, po mom skormnom misljenju...
-
Meho Krljic (gost)
| 24.09.2008. 13.33.52
Heh... Zapravo se meni ovaj album nije naročito dopao jer mi je suviše podređen produkciji. I jeste sjajno produciran i urađen ali naprosto mi ideja o tome da dva sredovečna belca, makar i tako moćnih muzičkih biografija poput Inoa i Brna, mogu da naprave dobar gospel (makar i elektronski) nije u praksi realizovana sa dovoljno duše...
-
Ghostface Z-la (gost)
| 24.09.2008. 13.40.39
dosadan album. middle-aged men music.
vise sam ocekivao od davida i briana.
-
Vicko (gost)
| 24.09.2008. 13.59.58
A gde je recenzija nove Metallice?
-
{{{{{}}}}} (gost)
| 24.09.2008. 14.55.17
Nisam slusao album pa ne mogu da komentarisem, ali postoji mogucnost da se Eno malo izgubio u produkciji pokusavajuci da ostane originalan, a opet napravio prosecnu muziku u najboljem slucaju. Bio je uvek ispred vremena, njega su uvek drugi muzicari navodili kao uzora i kopirali, ali mislim da je on odavno dostigao vrhunac u muzicko-idejnom i produkcijskom smislu pa mu sada ne preostaje nista drugo nego da kopira sam sebe. Uvek cu biti ipak za njegove rane ambijentalne radove.
-
Stefan Sagmeister (gost)
| 24.09.2008. 15.05.09
@Ghostface Z-la
Low expectations are a good strategy.
@Boban & Vicko
Complaining is silly. Either act or forget.
@Meho K.
Keeping a diary supports personal development.
-
@Stefan Sagmeister (gost)
| 24.09.2008. 21.18.26
dosadna muzika k'o i tvoji komentari!....ili na engleskom: this music is boring, like your comments! :)
-
ivan (gost)
| 24.09.2008. 22.29.25
Pazi ovog, a gde je recenzija nove Metallice! Jeeeeeee...
-
Mildred (gost)
| 25.09.2008. 03.25.14
Opasan album, i vrlo dobra recenzija ako se autoru oprosti sto nije pao na dupe od odusevljenja :).
Od silnih ambijenata i produkcijskog pregalnistva, dosta se danas zaboravlja da je Eno svojevremeno napisao neke fenomenalne pop pesme (I'll Come Running je mozda i najbolja pop pesma u istoriji covecanstva), ali Byrne iznenaduje, mislim covek je posle 30 godina neuroticne (cesto) genijalnosti izvalio da se moze biti nezan i bez jezika u obrazu. odustao od samoodbrane kao nacina zivota! Master of anxiety peva gospel, mislim nije li to predivno :D.
Ali ono sto najvise fascinira je koliko je ova ploca moderna. Najmodernija ploca 21. veka, mozda cak.
Inteligentni spiritualni pop. I dve od ove tri reci zajedno su najcesce oksimoron, ali ovde su sve tri zajedno adekvatne. Vrlo verovatno dugosvirajuci produkt godine, ako ne i sire.
-
meni se... (gost)
| 25.09.2008. 11.53.49
... najvise dopadaju segmajsterove zapovesti. zaista korisno za svakodnevni zivot.
-
Nikola (gost)
| 25.09.2008. 17.10.21
Sta se dobije kada se dva talentovana coveka manu ''visoke umetnosti'' i spontano otisnu u prepoznatljive zvucne okvire? Savrsen muzicki proizvod kojem se nema sta dodati ni oduzeti. Ja u ovom uzivam!
-
Nikola (gost)
| 25.09.2008. 17.13.23
Sta se dobije kada se dva talentovana coveka manu ''visoke umetnsto'' i spontano otisnu u prepoznatljive zvucne okvire? Savrsen muzicki komad kojem se nema sta dodati ni oduzeti. Ja u ovom albumu uzivzm!
-
Ova je dobra: (gost)
| 26.09.2008. 09.59.01
"Organising a charity group is surprisingly easy."
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.