Six Pack je tokom čitave karijere koketirao s tuđim pesmama, obrađujući sve od Culture Cluba i Bajage do Makova crvenih. Melodične, neretko nežne pesme dobijale su žestok tretman distorzijom i brzinom. Ipak, čitav album obrada pop hitova iz (mahom) 80-ih godina?
Svojim prethodnim albumom Musique smederevskopalanački Six Pack je napravio interesantan iskorak, apgrejdujući se od vrlo cenjene regionalne pank rok atrakcije u neobičan, eh, mejnstrim bend, interesantan i ljudima koji nikada nisu držali fanzin u rukama a za pogo misle da je neka vrsta sladoleda. Discover je možda pokušaj da se ovo interesovanje iskoristi, a možda zaista samo uzgredan, iz ljubavi rađen projekat.
Kada pankeri obrađuju tuđe pesme, oni ih obično svode na melodiju, nadajući se da će brzina i adrenalin odraditi ono što su u originalu odrađivali raskošni aranžmani. Alternativno, mogu ih karikirati i masakrirati tako da snaga parodije prevagne nad kičastim sadržajem originala. Problem albuma Discover je što je nedovoljno brz i znojav za prvi pristup, i svakako nedovoljno karikiran za drugi.
U teoriji, dovoljno je uzeti melodičnu pop pesmu, odsvirati je duplo brže i čvršće, i imate punokrvan pank rok hit. Ova teorija se raspada čim čujete kako Holding Out for a Hero Bonnie Tyler (na albumu pogrešno nazvana I need a hero) zvuči ravno, nezanimljivo i plitko. Nije da Six Pack nju ne izvode brzo i precizno, ali naprosto govorimo o pesmi koja svoj himnični, dramatični kvalitet duguje skupom i kompleksnom aranžmanu Jima Steinmana, a ne svojoj banalnoj melodiji.
Bez grandioznog kiča originala zamamna operetska predstava postaje tek zaboravljivi pesmičuljak.
I dok je ovo možda interesantna poenta za teoriju popularne muzike i estetike, slušanje ovog albuma je utoliko dosadnije. Six Pack ovo ne shvataju ni iz drugog cuga, pa njihova verzija What a Feeling pokazuje da Giorgio Moroder nije bez razloga smatran genijem pitke (i plitke?) pop muzike, i da su za obrađivanje njegovih pesama potrebni malo jači brkovi nego što ih ovaj bend kolektivno ima.
Prekršaji su najvidljiviji u dva navedena slučaja, ali i drugde na albumu preovlađujući utisak je... osrednji. Melodični, brzi i poletni, Six Pack nikakav ključno novi kvalitet ne donose ni pesmama Kim Wilde, ni Sonique, ni Clinta Eastwooda, ni Sanje Ilića.
Iako je makar na trenutak interesantno čuti ubrzanu verziju Princeze, u kojoj je Miki Dado Topić a Milana (Super s karamelom) Slađana Milošević, problem je baš što to traje svega trenutak. Lišene svojih ornamenata, bez produkcije i aranžmana koji bi ih ukotvili u istorijskom trenutku koji im je koliko-toliko davao smisao, ovo su nezanimljive, isprazne pesme.
Six Pack (Smederevska Palanka 2007)
Nije baš sve tako crno: obrada Gazebove I Like Choppin je aranžmanski nadahnutija od ostalih i uspeva da zainteresuje uho, koje onda samo treba da se izbori sa jednom od najljigavijih pop melodija 80-ih godina.
Slično tome, i verzija California Dreamin' Mamas and Papas ima u sebi mnogo više Six Packa nego bilo koja druga pesma na ovoj ploči i zbog toga odmah odskače karakterom. To što se pomalo guši u patetici nije strašno, barem je u pitanju autentična a ne fabrikovana patetika.
Dakle, ne naročito zabavna ploča. Da li će barem pomoći bendu da učvrsti pozicije kod novostečene publike? Ako znamo da ih, barem ovde, kupuju isti ljudi koji kupuju Dina Merlina i Neverne Bebe, onda, nažalost, ozbiljno sumnjamo u tu mogućnost.
Audio:
NAPOMENA:
Komentari ne odražavaju stav redakcije Popboksa već je ono što je u njima napisano isključivo stav autora komentara.
Da bi vaš komentar bio objavljen potrebno je da bude vezan za sadržinu teksta, odnosno da predstavlja mišljenje o objavljenom tekstu.
Nećemo objavljivati uvredljive, nepristojne i netolerantne komentare, kao ni one čijim bi se objavljivanjem prekršio Zakon o javnom informisanju.
Ukoliko nam u komentaru ukažete na činjeničnu, gramatičku, slovnu, tehničku i sl. grešku, bićemo vam zahvalni i prosledićemo informaciju odgovornima u redakciji, ali taj komentar nećemo objaviti.
Komentare koji se tiču uređivačke politike nećemo objavljivati, sve predloge (i zamerke, pohvale...) koje imate možete nam poslati e-mailom.
Komentari
-
odlicna (gost)
| 16.09.2008. 14.24.26
recenzija. vrlo konstruktivna kritika
-
fan (gost)
| 16.09.2008. 14.43.21
ok recenzija... ma koliko gotivio ranije radove grupe six pack i mikijeve tekstove, album je vrlo losh, previsoka ocena... ni sam ne znam shta ce im ovo...
-
Shomski (gost)
| 16.09.2008. 14.54.36
konstruktivna ko poljski wc u burundiju.
-
dusman (gost)
| 16.09.2008. 15.27.04
'Slično tome, i verzija California Dreamin' Mamas and Papas ima u sebi mnogo više Six Packa nego bilo koja druga pesma na ovoj ploči i zbog toga odmah odskače karakterom.'
Pa, naravno da ima vise Six Packa u sebi, kad im je to pesma stara nekoliko albuma. Ovde se pojavljuje samo u losijoj verziji.
-
racku kukuruzi (gost)
| 16.09.2008. 15.29.12
mjeo krljic fun club:
http://www.parapsihopatologija.com/forums/index.php?s=&showtopic=16&view=findpost&p=374480
-
hihi (gost)
| 17.09.2008. 10.03.08
al ipak visha ocena od dejana cukica
-
Alex (gost)
| 29.09.2008. 23.44.42
Holding Out for a Hero nema banalnu melodiju, Giorgio Moroder nije pravio plitku muziku, Meho Krljić je ponavljao razred u osnovnoj ...
-
Alex (gost)
| 29.09.2008. 23.46.43
Uh, da, i I Like Choppin nije među najljigavijim...
-
Reebok (gost)
| 08.11.2008. 02.49.13
Tarzan boy je najbolja obrada, Princeza najlosija.
Morate biti prijavljeni da biste komentarisali tekstove.